Prijava

Moja eKapija

Kontakt

Početna

Vesti

Vinarija Šijački čuva od zaborava jedinu sačuvanu staru autohtonu crnu sortu grožđa na Fruškoj gori - Seduša daje vino sa mirisom trešnje

Izvor: eKapija

Ponedeljak, 27.01.2020.

18:00

Komentari

Podeli

Ilustracija (Foto: JirkaBursik/shutterstock.com)

Priča o spasavanju od nestajanja autohtone sorte Fruške gore – seduše, dobar je scenario ako ne za igrani film, ono svakako za dobar dokumentarac.

Priča o vinu od sorte seduše u porodičnoj vinariji Šijački u Banoštoru, na obali Dunava, počinje sa bakom Ljubicom koja se udala u porodicu Šijački uprkos upozorenjima majke da u toj porodici ima puno da se radi a pogotovu u vinogradu. Baka je alergična na alkohol i vino nije pila, ali je skoro ceo svoj radni vek, a danas ima 89 godina, provela u vinogradu, piše Agrolist, a prenosi portal Poljoprivreda.info.

- Njena uporna priča o jednoj sorti navela je mog oca da se upusti u desetogodišnju avanturu spašavanja seduše od nestajanja. Baki u čast, naše komercijalno vino na etiketi nosi njen lik. I prvi vinograd pod ovom sortom posađen je na zemlji koju je baka donela u miraz - kaže Ivana Šijački Majoroši.

Seduša u literaturi

Prvi put se seduša u savremenoj literaturi pominje u knjizi prof. dr Sime Lazića "Vinogradarstvo i vinarstvo Fruške gore" (1982.). Autor je samo spominje po opisu Prokopija Bolića, arhimandrita manastira Rakovac, autora priručnika "Soveršen vinodelac" iz 1816. koji sedušu naziva crna zelenika. Bolić je u ovom priručniku opisao 35 sorti Fruške Gore. Dalje, svi autori koji su opisivali ovu sortu pominjali su njenu specifičnost da nema šarka, nego da praktično za par dana promeni boju iz zelene u plavu.

Sledeća važna godina je 2008. kada je na bazi starog vinograda sa 52 čokota seduše, Bojan Mandić počeo da proučava autentičnost i da se bavi klonskom selekcijom seduše. On je DNK analizom dokazao da se radi o autetičnoj sorti koja nije bila poznata ni u jednoj banci gena. Mandić je uspeo da izdvoji pet klonova seduše koji će ući u evropski registar sorti. Na ovom važnom poslu je i doktorirao. Ivana Šijački Majoroši kaže da komercijalizacija sorte ide korak po korak.

Ona navodi da je seduša veoma bujna i osetljiva sorta. Daje velike grozdove sa krupnim bobicama i veoma tankom pokožicom. Zato je i osetljiva na bolesti i štetočine. Napadaju je i ose i ptice. Sorta zahteva redukciju roda kako bi u vinu pokazala svoj maksimum. Vinograd Šijačkih je u osmoj godini, a na tržištu je druga komercijalna berba.

Jedan od naših najboljih poznavalaca vina, urednik časopisa "Vino i Fino" Igor Luković, o vinu od seduše kaže:

- Seduša daje vina izrazito voćnog karaktera, umerenog intenziteta, odlične svežine. Osim mirisa trešnje, ringlova, šljive i crvenog voća, primetne su i cvetne note (božur), kao i mineralno – zemljani karakter. Iako je umerene punoće, vino ima čvrstu strukturu, fine tanine i dobre, umerene kiseline. Daje zanimljiva vina, prilično drugačija od ostalih sorti uobičajenih na Fruškoj gori.

Zbog čega seduša?

- S obzirom na to da je trend u svetu, ali i kod nas, da popularnost lokalnih sorti stalno raste, seduša svakako ima svoje mesto na tržištu. Pre svega, iskusne vinopije vole da probaju nešto drugačije, a pored toga, vina su zaista dobra. Takođe, seduša ima jedinstvenu priču vezanu za podneblje Fruške gore, jer je ima samo na tom mestu i nigde više, a potrošači to vole. Zapravo, za sada je seduša jedina sačuvana stara autohtona crna sorta na Fruškoj gori i kao takvu treba je čuvati i razvijati. Takođe, zbog svojih karakterstika nudi prilično širok spektar mogućnosti za uparivanje sa hranom. Ipak, šta sve može da se dobije od seduše i sa sedušom, videćemo tek u budućnosti. Da bismo došli do neke šire slike, sorta bi trebalo da se raširi malo više, da bude zasađena u drugim vinogradima i da se pokušaju i drugačiji načini vinifikacije i odležavanja. Za sada, zahvaljući porodici Šijački, seduša ima odličnu početnu poziciju, a na vinarima je da sve to dalje razviju u pravom smeru - ističe Luković.

Tomislav Ivanović sa sajta Vinopedia, navodi da u današnje vreme, kad vinski svet prosto vapi za autentičnim vinima napravljenim od autohtonih sorti vinove loze, seduša svakako može biti izuzetno interesantna za dalje širenje.

- Tržište u Srbiji već je prepoznalo njenu posebnost i već sam čuo da se i drugi vinari raspituju gde bi mogli dobiti kalemove seduše. Stilski i aromatski, vino od seduše bismo mogli uporediti sa frankovkom, no ona ipak zadržava svoj jedinstven i prepoznatljiv identitet. A upravo to današnji ljubitelji vina traže. Zato je ima smisla saditi u vinogradima prvenstveno na teritoriji Srema odnosno Fruške gore, jer je to istorijski njena kolevka - zaključuje Ivanović.

Firme:

VINARIJA BONONIA BANOŠTOR

Tagovi:

Vinarija Šijački Banoštor

Vino i Fino

Vinopedia

Ivana Šijački Majoroši

Igor Luković

Tomislav Ivanović

seduša

autohtone sorte grožđa

Vinogradarstvo i vinarstvo Fruške gore

frankovka

Komentari

Vaš komentar

Rubrike za dalje čitanje

Retrospektiva investicija

Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.

Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu

Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.