Zgrada Hitne pomoći u Beogradu dobija novih 6.000 m2 - Grad sa EBRD zaokružio projekat vredan 16 mil EUR

Naime, reč je o zgradama Hitne pomoći, Gradske biblioteke, Studentske poliklinike i Stacionara. Ovaj projekat je vredan 16 mil EUR, od čega je 11 mil EUR obezbeđeno iz bespovratnih sredstava Evropske unije, iz Instrumenta pretpristupne pomoći EU (IPA), a pet miliona evra Ugovorom o kreditu sa EBRD-om.

Događaju je prisustvovala ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović, sekretar za investicije Luka Petrović, direktorka Regionalne agencije za razvoj i evropske integracije Beograd Snežana Radinović kao i ambasador Evropske unije u Srbiji Emanuel Žiofre.

– Beograđani će na raspolaganju imati funkcionalnije objekte, naročito zgradu Hitne pomoći, koja će imati dodatnih 6.000 m2. Ništa manje nije važna ni činjenica da ćemo ovim projektom pokazati da smo sposobni da zajedno sa Evropskom unijom i ostalim partnerima, uz veliku pomoć Ministarstva za evropske integracije, realizujemo ovakve projekte. Takođe, trebalo bi naglasiti da je ovo konkretan doprinos boljoj energetskoj efikasnosti u Beogradu. Na ovaj način ćemo uspostaviti model koji će moći da bude implementiran u veći broj zgrada u našem gradu. Posebno bih istakao to što je Grad Beograd u saradnji sa nadležnim ministarstvima uspeo da pokaže spremnost da realizuje ovako veliki projekat i da obezbedi 11 mil EUR bespovratnih sredstava, na čemu smo izrazito zahvalni Evropskoj uniji – rekao je Radojičić, saopšteno je na zvaničnom gradskom portalu Beoinfo.

Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović je podsetila da pre četiri godine energetska efikasnost nije bila pitanje kome se posvećivalo ovoliko pažnje prilikom realizacije i planiranja projekata, kao što je to slučaj danas.

– To znači da smo na pravi način prepoznali važnost ove teme i mislila sam da je pravo vreme da "uđemo" u takvu vrstu projekata, posebno za Grad Beograd. Pokazalo se da smo u sinergiji sa Evropskom unijom još tada prepoznali nešto što će biti tema u narednim godinama i decenijama, a sve to je potvrđeno prošle nedelje otvaranjem klastera 4 – "Zelene agende i održive povezanosti" gde je jedan od važnih segmenata energetika i energetska efikasnost – rekla je Joksimovićeva.

Mateo Kolanđeli, direktor Evropske banke za obnovu i razvoj za region Zapadnog Balkana, istakao je da je energetska efikasnost jedan od ključnih prioriteta za EBRD kada je Srbija u pitanju.

– Mislim da je to početna tačka smanjenja emisije štetnih gasova, pre svega ugljen-dioksida. Zgrade koje budu renovirane i energetski efikasne biće svakako komfornije za korišćenje, a naravno da će nakon realizacije ovog projekta biti energetski stabilnije i bezbednije. Takođe, to je veoma dobar način za stimulisanje otvaranja "zelenih" radnih mesta i investicija u lokalnoj ekonomiji – istakao je Kolanđeli.

Ambasador Evropske unije u Srbiji Emanuel Žiofre je istakao da današnje potpisivanje ugovora i početak realizacije ovih projekata pokazuje zajedničku posvećenost EU, Srbije i Grada Beograda "zelenoj energiji".

– To je apsolutni prioritet Evropske unije, jer smo se obavezali na smanjenje emisije štetnih gasova i umanjenje efekata staklene bašte. Energetska efikasnost ima centralnu ulogu u tom zadatku, jer ćemo napretkom po tom pitanju trošiti manje električne energije i samim tim smanjiti emisiju štetnih gasova. Takođe, ne bi trebalo zanemariti ni smanjenje troškova za električnu energiju – rekao je Žiofre.