Kilibarda: Elektronska i automobilska industrija još prilično ugrožene

Milorad Kilibarda, šef odseka za logistiku Saobraćajnog fakulteta u Beogradu, kaže da su, zbog pandemije, elektronska i automobilska industrija još prilično ugrožene, zbog komponenti i čipova, a da se sa sukobom u Ukrajini javljaju i novi problemi i da se otvaraju pitanja za druge sirovine i metale, za poluprovodnike, koji su se uvozili iz Ukrajine i Rusije, pitanje energenata, ali i prehrambenih proizvoda.

Korona je, kako kaže, pokazala da neki koncepti u logistici koji su godinama favorizovani i bili najbolji – da su imali neke slabosti. Na primer, japanska filozofija "just in time", gde se išlo na ono "isporuka robe tačno na vreme", gde su kompanije išle na efikasno smanjenje gubitaka da bi bili efikasniji, a nisu imali zalihe – na primer, u automobilskoj industriji je stala za dva dana, kada redovno snabdevanje nije moglo da funkcioniše i kada fabrike nisu imale zalihe da nastave proizvodnju, a u elektronskoj industriji su proizvođači komponentni i čipova vrlo brzo došli u problem, naveo je gost Dana uživo na N1.

- Sada se razmišlja da li može da se dođe do skraćenja tih lanaca snabdevanja, da nisu više na Dalekom Istoku i Aziji, da se malo približe evropskom tržištu. Turska i neki deo Mediterana, Balkanskog poluostrva i jugoistočne Evrope. Međutim, ovde je problem i sa radnom snagom, vi tolike fabrike da dovedete – nemate toliko radnika i to je jedan deo koji je prilično nezgodno rešiti - kaže profesor Kilibarda.

Onda su, dodaje, naišli problemi sa pomorskim i kontejnerskim transportom – nedostatak brodova, zadržavanje kontejnera u evropskim i američkim lukama, pa smo imali prekide.

- Kompanije i logističke firme su tražile različite puteve, alternativa tom pomorskom putu bili su neki železnički putevi - rekao je on.

Kako kaže Kilibarda, bilo je 12.000 vozova godišnje iz Kine ka evropskim destinacijama. Ti kopneni koridori, koji su išli preko Rusije i Belorusije, dovedeni su u pitanje početkom sukoba u Ukrajini i sankcijama Rusiji. Sada se, kako kaže, traži alternativa, i to će sve poskupeti transport.

Kada je u pitanju kontejnerski transport - bilo je sedam, osam i 10 puta skuplji kontejner nego pre pandemije.

- Jedan kontejner, da se dopremi iz Azije u Evropu, pre pandemije koštao je 1.500 USD, a sada osam, devet, deset hiljada. Čim poskupi transport, zatim troškovi logistike učestvuju u ceni proizvoda znatno - do 11%, onda i poskupe i proizvodi - dodaje Kilibarda.

On kaže da su elektronska i automobilska industrija još ugrožene i to prilično, "zbog komponenti i čipova koji se prave u nekoliko fabrika za velike industrije".

- A sada je pitanje i nekih drugih sirovina i metala, za poluprovodnike, koji su se uvozili iz Ukrajine i Rusije - navodi i dodaje da dolazi do izražaja i prehrambrena industrija - područja koja su u sukobu su bila veliki izvoznici, da ne pričamo o energentima.

Rešenja treba tražiti u digitalizaciji i automatizaciji, zbog nedostatka radne snage - zaključio je Kilibarda za N1.