Sve veći udeo gotovine u kupovini nekretnina - Iako su nekretnine sve skuplje, potražnja ne opada

Potražnja za stanovima u Srbiji ne jenjava, a prema poslednjim podacima Republičkog geodetskog zavoda, raste i količina novca uloženog u nekretnine, naročito gotovine. S druge strane, udeo kreditnih sredstava za kupovinu stana u drugom kvartalu je smanjen sa 35 na 27% u Srbiji, dok je u Beogradu udeo između aprila i juna bio 29%, što je za 10% manje u odnosu na isti period prošle godine. Pitanje je, međutim, da li se, pod teretom inflacije i rasta kamatnih stopa, građani već teže odlučuju za stambene kredite ili samo raste broj onih koji kupuju ove, ali i ostale nekretnine za keš, kao i količina novca koji ulažu.

U Narodnoj banci Srbije, kažu da u prvoj polovini godine nema pada kreditne aktivnosti kada je u pitanju količina novca koju su građani pozajmili od banaka za kupovinu stanova, i navode da ne očekuju značajnije promene ni u narednim mesecima, bez obzira na rast referentne kamate Evropske centralne banke.

Grubišić: Može se očekivati blagi pad zaduživanja

Stručnjaci smatraju da se može očekivati da građani u narednom peirodu ipak budu obazriviji kada su u pitanju dugoročne pozajmice.

- Kamate su krenule da rastu, a očekuje se da će se taj trend nastaviti. Ljudi više nisu neinformisani, razgovaraju i raspituju se pre nego što uđu u takav aranžman. Očekuje se da će kamate i euribor tek da rastu, a to će uticati i na cenu kredita i na cenu kvadrata. To je razumljivo kao izvestan strah od budućeg vremena. Globalna makroekonomska neizvesnost je ogromna i sigurno će potražnja za tim kreditima blago da pada i dalje - kaže Zoran Grubišić, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji.

Nekada je bilo dovoljno učešće od 10% za podizanje kredita, potom je sve više banaka podiglo lestvicu na minimum 20% učešća, a sada pojedine traže i 30% da bi odobrile pozajmicu.

- To nije iznenađenje, jer i banke vide neizvesnost sa budućom cenom nekretnina i one se štite time što podižu učešće. To je praktično za njih kolateral, zaštita od budućeg mogućeg pada cena nekretnina, koje već dugo rastu - objašnjava Grubišić za Euronews Srbija.

U agencijama za nekretnine su, međutim, optimističniji i smatraju da rast kamata neće značajno uticati na kupovinu nekretnina, a pre svega stanova.

- Tokom letnjih meseci se dešava da su ljudi manje zainteresovani za kredite, ali od septembra i oktobra očekujemo novi talas kreditne aktivnosti. Decembar i januar su obično i inače slabi i jun i jul, takođe, zbog odmora. Najava povećanja kamatnih stopa ne bi trebalo mnnogo da utiče. Ovo trenutno povećanje se na rati oseti sa pet do 10 EUR, a onaj ko želi da kupi stan, njemu je to 1.000 ili 2.000 EUR za 40 godina i sigurno neće da se odrekne kredita zbog toga. Ko je odlučio da kupi to mu neće značiti preterano - smatra procenitelj Mića Đoković iz Klastera nekretnina.

U NBS za Euronews Srbija kažu da stambeni krediti nastavljaju trend stabilnog rasta i u prvom polugodištu 2022. i navode da su potraživanja po osnovu stambenih kredita, bez efekta promene deviznog kursa, povećana za 30,7 milijardi dinara, dok je u istom periodu prethodne godine to povećanje iznosilo 38,8 milijardi dinara.

- Stanje potraživanja po osnovu stambenih kredita u junu 2022. bilo je više za 14,3% nego pre godinu dana, a njihovo učešće u ukupnim kreditima stanovništvu nastavlja da raste i u junu je iznosilo 39,4% i više je za 0,5 procentnih poena u odnosu na decembar 2021, a za 1,6 procentnih poena više nego pre godinu dana - navode u NBS.

Oni napominju da će, s obzirom da su stambeni krediti gotovo u potpunosti evroindeksirani, na visinu kamatne stope na ove kredite uticati promene kamatnih stopa u zoni evra.

- Ipak, imajući u vidu povoljnu makroekonomsku perspektivu naše zemlje, kao i konkurenciju na domaćem bankarskom tržištu, povećanje kamatnih stopa sa tržišta novca u zoni evra ne mora da se u potpunosti prelije na rast kamatnih stopa na nove kredite u evro znaku na domaćem tržištu. U uslovima visoke konkurencije banaka na domaćem tržištu, moguće je očekivati da deo povećanja troškova izvora finansiranja banke kompenzuju sniženjem svojih marži - kažu u centralnoj banci.

Oni podsećaju da je stambeno kreditiranje podržano i merama NBS koje su donete 2020, a čija je primena produžena i na ovu godinu.

Načelnica Odeljenja za vođenje procene vrednosti nepokretnosti u Republičkom geodetskom zavodu (RGZ), Ivana Štrbac, kaže da je u Srbji ove godine promet nekretnina povećan za 1% u odnosu na 2021. i da je ukupna vrednost transakcija dostigla 2 mlrd EUR.

Napominje da se smanjila kupovina svih vrsta nepokretnosti iz kredita, tako da je 88% prometa, koji osim stanova obuhvata i kuće, njive, vikendice, garaže i poslovni prostor, plaćeno gotovinom i napominje da su kupci oprezniji prilikom uzimanja stambenih kredita, zbog rasta kamatnih stopa. Dodaje da su nekretnine sve skuplje, ali da je uprkos tome količina novca u prometu nekretnina porasla i da kupci sve više traže nepokretnosti.