Kako odlaganje otpada utiče na zagađenje vazduha u Srbiji?

Ilustracija (Foto: wiklander/shutterstock.com)

Program je realizovan u Velikoj sali Skupštine Autonomne pokrajine Vojvodine a u ime domaćina učesnicima i učesnicama obratio se Nemanja Erceg, v.d. pomoćnik pokrajinskog sekretara za urbanizam i zaštitu životne sredine. Erceg je predstavio aktuelnu situaciju kada je u pitanju uspostavljanje regionalnih sistema za upravljanje otpadom na teritoriji AP Vojvodine, prenosi sajt Inženjera zaštite životne sredine.

Kompostilište zelenog otpada u Novom Sadu predstavila je Maša Šašić, ispred Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ). Postrojenje kojim rukovodi JKP Gradsko zelenilo počelo je sa radom 2021. godine i u njemu se deo zelenog otpada sa teritorije grada – trava, lište, suve grane i slično, koji bi inače završio na deponiji, pretvara u kompost – proizvod koji se dalje koristi za sadnju. Na kraju plenarnih predavanja, dr Nemanja Stanisavljević sa Fakulteta tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu govorio je o ulozi insineracije u cirkularnoj ekonomiji i predstavio kao primer region Istočne Srbije.

U okviru druge sesije, kojom je predsedavala Valentina Đureta, predsednik Upravnog odbora Inženjera zaštite životne sredine Igor Jezdimirović, predstavio je uticaj odlaganja otpada na zagađenje vazduha u Republici Srbiji.

Jezdimirović je istakao da većina relevantnih strateških i planskih dokumenata u našoj zemlji, kako na nacionalnom tako i na lokalnom nivou, negativan uticaj odlaganja otpada na kvalitet vazduha prepoznaju vrlo malo ili ne prepoznaju uopšte. On je posebno naglasio da su primarni izvor zagađenja vazduha na deponijama požari, čiji broj je proteklih godina u porastu pre svega zbog načina na koji se otpad trenutno odlaže.

Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova, u 2021. godini na deponijama je registrovano 1.715 požara, pa je preventivne mere neophodno što pre sprovesti. Jedna od njih svakako je i preusmeravanje bio otpada u proizvodnju komposta i sličnih proizvoda ili energije, rekao je Jezdimirović.

Globalna inicijativa za metan je međunarodna javno-privatna inicijativa koja unapređuje isplativo, kratkoročno smanjenje metana i oporavak i korišćenje metana kao vrednog izvora energije u tri sektora: biogas (uključujući poljoprivredu, čvrsti komunalni otpad i otpadne vode ), rudnicima uglja i sistemima nafte i gasa.