Balkan zaostaje za svetom u ekspanziji zelene energije, ali ubrzava sa solarom

Obnovljivi izvori su na kraju prošle godine imali 40% udela u svetskom kapacitetu proizvodnje električne energije. Oni moraju da postanu najbitniji faktor, računajući i fleksibilnost mreže i adaptaciju na intermitentnost snabdevanja, saopštila je Međunarodna agencija za obnovljivu energiju – IRENA, za Balkan Green Energy News piše Igor Todorović.

U svom izveštaju Statistika kapaciteta iz obnovljivih izvora 2022. (Renewable Capacity Statistics 2022). organizacija je objavila da je na svetskom nivou 2022. dodato rekordnih 295 GW, ili 9,6%, te da je zbirna snaga stigla na 3,37 TW. Udeo zelene energije u novim elektranama popeo se na dosad nezabeleženih 87%.

Ipak, da bi svet ostao na putu da ograniči porast temperature od predindustrijskog doba na 1,5 stepen Celzijusa, kapacitet proizvodnje struje iz obnovljivih izvora svake godine do 2050. mora da se povećava za po više od jednog teravata, a solarne elektrane moraju da čine polovinu, po rečima generalnog direktora organizacije Frančeska la Kamere. Po revidiranim podacima, rast je 2021. bio 9,4%.

U Aziji je 2022. priključeno 59% novih kapaciteta, od čega u Kini čak 141 GW. Rast u Evropi i Severnoj Americi je iznosio 57,3 odnosno 29,1 GW.

Solar je imao udeo od skoro dve trećine, ili 192 GW. Taj sektor je porastao 22% na 1,05 GW, dakle premašen je prag od jednog gigavata. Istovremeno je pridodato 75 GW iz energije vetra ili devet procenata, u poređenju sa 93 GW iz 2021. i 111 GW iz 2020. godine. Kapacitet je dostigao 899 GW, pokazuje statistika.

Hidroelektrane su ostale najveći segment tržišta zelene električne energije, uz povećanje od 2,2% na 1,39 TW. Stopa je godinama oko tog nivoa. Brojke uključuju reverzibilne hidrocentrale.

Učešće geotermalne energije je povećano samo 1,2% na 14,9 GW. U Keniji je izgrađena gotovo polovina neto novih kapaciteta, 86 MW, a slede Indonezija (57) i Sjedinjene Države (56 MW).

Aktivna snaga za proizvodnju električne energije u Turskoj iz obnovljivih izvora daleko je najveća u okviru Jugoistočne Evrope. Ta zemlja se redovno pojavljivala na top listama u pogledu rasta, ali prošle godine on je usporen. Kapacitet iz obnovljivih izvora se proširio 5,2% na 56 GW. Doduše, nominalno povećanje je i dalje impresivno, 2,77GW.

Kao i u ostatku regiona, solar je bio svetla tačka, s usponom od 20,6% na 9,4 GW. Kapacitet iz energije vetra u Turskoj povećan je 7,4% na 11,4 GW. Stavka koja pokriva više vrsta bioenergije podigla se čak 16,8% i dostigla 1,9 GW. S druge strane, geotermalna energija, po kojoj je ova zemlja četvrta u svetu, imala je ekspanziju od neuglednih 0,9% na 1,69 GW.

Grčka je postigla rast od 12,1% na ukupno 14 GW. Snaga u domenu solara je uzletela 29,9% na 5,6 GW, dok je vetar napredovao 4,9% na 4,9 GW.

Bugarska je zauzela mesto među glavnim igračima na Balkanu, budući da je kapacitet elektrana na obnovljive izvore skočio 14,8% na 5,2 GW. IRENA je ceo rast pripisala solaru. Taj deo je porastao neverovatnih 52,8%, na 1,95 GW.

Uzlet na Kipru, 30,9%, zapanjio je još više nego prethodne godine, za koju je izmereno 21,3%. Zbirna snaga je dostigla 635 MW. Fotonaponska postrojenja su i tamo bila zaslužna za celokupno uvećanje – ekspanzija je iznosila 47,3%, na 464 MW.

Ostale zemlje Jugoistočne Evrope su ostvarile slab ili čak nikakav rast, stoji u izveštaju. Tabla je pokazala i neke revizije naniže sa nivoa objavljenih godinu dana ranije. Rumunija se podigla vrlo malo, ali na inače solidnih 11,14 GW, od čega je solara 1,41 GW, a vetra 3 GW, kaže statistika.

Kod drugih je bilo pozitivnih pomaka jedino u segmentu fotonaponskih postrojenja, ali ti kapaciteti su ostali skromni. Crna Gora je pridodala 19 MW i stigla na 26, dok je u Srbiji snaga povećana za 85 MW na 137 MW. Bosna i Hercegovina je gotovo udvostručila kapacitet solara, na 107 MW, a Hrvatska je dostigla 182 MW ili 44 MW više nego 2021. godine.

Snaga fotonaponskih pogona u Albaniji uvećana je za samo 6 MW, na 29. Po statistici organizacije IRENA, Severna Makedonija nije ostvarila nikakav rast u sektoru zelene električne energije, ostavši na 831 MW. Osim toga, ukupni kapacitet je revidiran naniže, budući da je u prošlogodišnjem izdanju procenjen na 963 MW, a prepravljena je stavka za hidroelektrane. Solarne elektrane su u novom izveštaju nepromenjene, uprkos tome što je zapravo znatan kapacitet priključen na mrežu.

Većina balkanskih zemalja ima udeo elektrana na obnovljive izvore veći od svetskih 40%, stoji u tabeli. Albanija i Crna Gora se kotiraju najbolje, sa 96,3 odnosno 78,9%, a sledi Hrvatska sa 72,4%. Taj udeo u Srbiji iznosi 35,1%.