Nova šansa za prostor od Terazijskog grebena do reke – Deo terase od česme do Ulice kraljice Natalije biće intenzivno ozelenjen

Terazijska terasa odavno je izgubila karakter vidikovca izgradnjom solitera u Beogradu na vodi, ali će pre početka Ekspa 2027. godine postati njegovo predsoblje. Projekat kojim će biti obuhvaćeno sređivanje poteza od Terazijske česme do parka "Bristol" poveren je, kako "Politika" saznaje, arhitekti Branislavu Redžiću i njegovom birou ARCVS koji je i ranije odmeravao snage na jednom od brojnih urbanističko-arhitektonskih konkursa. Oni su inače prethodnih bezmalo 100 godina raspisivani za tu vrednu prestoničku lokaciju.

Sređivanje dela grada prema reci kojim će sada biti obuhvaćena i Lomina i Kamenička ulica i Park Luke Ćelovića kod Ekonomskog fakulteta finansiraće kompanija Igl Hils, arapski partner države Srbije u izgradnji stambeno-poslovnog kompleksa na desnoj obali Save. Njegovim širenjem predviđenim planskim dokumentom koji je nedavno bio na ranom javnom uvidu obuhvaćeni su dodatni hektari – prostor Beogradskog sajma, novobeogradski Blok 18a, bivše brodogradilište, kao i parcele Terazijske terase.

- Potpunom rekonstrukcijom Terazijske terase i Parka Luke Ćelovića biće ostvarena prirodna, zelena veza sa Svetonikolskim parkom i obalom Save - navedeno je prošle nedelje u saopštenju kompanije Beograd na vodi koja je naručila izmene planskog dokumenta i investitor je stambeno-poslovnog kompleksa u Savskom amfiteatru koji se gradi već devet godina uz brojne zamerke stručne javnosti.

– Deo terase od Terazijske česme do Ulice kraljice Natalije biće intenzivno ozelenjen. Ostvariće se najmanje 75–80% zelene parkovske površine. Dvadesetak procenata biće popločano. To je upola manje betona od Redžićevog idejnog rešenja iz 2015. godine koje je modifikovano u odnosu na njegov rad kojim je na konkursu za uređenje Terazijske terase 2007. podelio prvu nagradu. Jer Beograd je u međuvremenu postao betonska zver koja gubi vazduh i Terazijska terasa koja će uključiti sve zelene površine do parka Bristol treba da bude zelena, spontana pešačka veza priobalja i Terazija, odnosno centra grada. Većina objekata na levoj strani Kameničke ulice posmatrano nizbrdo biće porušena, a ona pretvorena u zelenu parkovsku promenadu. U ovoj zoni postoji jedan zaštićeni objekat na uglu Gavrila Principa i Kameničke, naravno da će biti zadržan, kao i nekoliko kvalitetnih građevina koje nisu pod zaštitom. Udžerice između Lomine i Gavrila Principa trebalo bi da budu uklonjene zato što će u tom pojasu nova saobraćajnica ponirati u budući tunel koji će spojiti Savsku i Dunavsku padinu. U toku je procena koliko objekata treba da bude porušeno između Lomine i Ulice kraljice Natalije – objašnjava za osoba koja je upućena u novi projekat za Tarazijsku terasu.

Ona tvrdi da nijedno drvo neće biti posečeno između zgrada u Balkanskoj 2 i Prizrenskoj 1 i da će u tom delu postojeći parkovski prostor biti obogaćen novim sadnicama. Ulica kraljice Natalije i Lomina biće u režimu usporenog saobraćaja. Ideja je da ogroman prostor od Terazijskog grebena do reke bude zeleni metabolizam grada, da mu upumpava kiseonik, da leti hladi i da se u njemu ljudi prijatno osećaju i iznova vraćaju. Mera vode i vodenih ogledala još nije nagoveštena, ali će se oni suptilno vezati za Terazijsku česmu koja je snažan motiv tog prostora, ističe izvor Politike.

Uređenje Terazijske terase poslednji put je bilo na radnom stolu gradske vlasti pre četiri godine. Tada je odlučeno, bez raspisivanja konkursa, da se realizuje reciklirano idejno rešenje arhitekte Redžića iz 2015. koje je bilo osnov urbanističkog projekta naručenog za tu lokaciju. Ni ono nije pomirilo sve ukuse za sređivanje tog gradskog prostora niti su radovi počeli 2021. godine kako je to bilo najavljeno.

Iste godine, 2020, kada se činilo da se rekonstrukcija tog prostora pomerila sa mrtve tačke, Terazije su konačno zaštićene kao prostorno kulturno-istorijska celina Beograda, a terasa je tada i zvanično proglašena jednim od njenih najznačajnijih segmenata. I pre formalne zaštite ona je važila za izuzetno važan javni prostor, što se ogleda i u tome što su za njeno uređenje bili raspisivani brojni konkursi, ali nijedan nije bio sproveden u delo osim pobedničkog rešenja sa javnog nadmetanja iz 1991. godine. Na osnovu njega kompanija "Mali kolektiv" sagradila je stambeno-poslovni kompleks u Balkanskoj 2. Protivnici takvog rešenja smatrali su da je ta zgrada više naružila nego što je oplemenila Terazijsku terasu.

Temelj svih dosadašnjih planova i konkursa za terasu je koncept koji je 1929. godine postavio arhitekta Nikola Dobrović pobedivši na međunarodnom arhitektonskom takmičenju za izgradnju na prostoru Terazijske terase. Prema njegovom projektu, koji do dana današnjeg važi kao izvanredan, ona bi postala plato sa vrtovima, bazenima i fontanama, oivičena dvema zgradama u Balkanskoj i Prizrenskoj ulici.

Vlada Srbije početkom 2020. godine proglasila je Terazije za kulturno dobro – prostorno kulturno-istorijsku celinu, odnosno zaštitila je 23 hektara u centru grada na predlog Gradskog zavoda za zaštitu spomenika kulture. Za svaku novu izgradnju u okviru te celine nalaže se izrada studije uticaja na kulturno nasleđe, a raspisivanje arhitektonsko-urbanističkog konkursa biće obaveza ne samo za Terazijsku terasu, već i za podizanje javnih objekata i uređenje javnih prostora.

Granice zaštićenog gradskog prostora Terazija određene su sledećim ulicama: od raskrsnice ulica Zeleni venac i Prizrenske, nastavlja Sremskom, preseca ulicu Terazije, nastavlja Čumićevom ulicom do preseka sa osovinom Nušićeve ulice, nastavlja Nušićevom do ukrštanja sa Dečanskom ulicom sve do Trga Nikole Pašića i ukrštanja sa Ulicom kneza Miloša, dalje do ukrštanja sa Ulicom Andrićev venac i ukrštanja sa Kralja Milana, Dobrinjskom do ukrštanja sa Kraljice Natalije i neparnom stranom Ulice kraljice Natalije do ukrštanja sa Prizrenskom ulicom, Prizrenskom do ukrštanja sa Balkanskom ulicom. U okviru te prostorne kulturno-istorijske celine je i Balkanska ulica do ukrštanja sa Ulicom kraljice Natalije.