Mesec dana od zatvaranja Starog savskog mosta - Kakav je javni prevoz na trasi ukinutih tramvaja i koja bi mogla da budu dodatna rešenja

Nešto više od mesec dana je prošlo otkako je obustavljen sav saobraćaj preko Starog savskog mosta i otkako su počele pripreme za njegovo uklanjanje i izgradnju novog. Trenutno se sa Starog savskog uklanjaju instalacije, a radi se i oko stubova ovog mosta koji će naknadno biti u potpunosti demontiran.

Kako bi bili stvoreni preduslovi za ove radove, zbog čijeg početka se i dalje organizuju protesti građana i organizacija koji se protive rušenju mosta izgrađenog pre 82 godine, bilo je neophodno da se u potpunosti, između ostalog, ukine i sav javni saobraćaj preko Starog savskog - autobuski (linije 78 i 83) i tramvajski (linije 7 i 9). Autobusi 78 i 83 nešto ranije preusmereni su preko Brankovog mosta, a potom, odmah po zatvaranju Starog savskog tramvaji 7 i 9 preusmereni su preko Savske ulice, čija rekonstrukcija i dalje traja, i dalje preko Mosta na Adi. Prema poslednjim podacima do kojih smo došli, otkako su dve tramvajske linije iz savskih blokova preusmerene na novu, "privremenu" trasu, tu trasu prelaze brže, za tri do četiri minuta nego dok su išli, starom, redovnom trasom. Ipak, kako navode stručnjaci sa kojima smo razgovarali, ovi tramvaji bi išli i brže da ih dodatno ne usporava semaforska signalizacija u Savskoj zbog koje nepotrebno u toj ulici stoje na semaforima i kada nema automobila.

Sa druge strane, zbog ukidanja saobraćaja preko Starog savskog mosta i preusmeravanjem tramvaja, bez ovog vida javnog prevoza do daljeg je ostao potez od Ušća do kompleksa novobeogradske železničke stanice i novog BAS-a.

Umesto ukinutih tramvaja na tom potezu, istina, uvedena je zamenska autobuska linija 9A, koja saobraća od Trga Slavija do Bloka 45 na Novom Beogradu, a taj "privremeni" režim trajaće dok ne bude završen i u saobraćaj pušten novi savski most. Ali, da li je jedna zamenska autobuska linija koju trenutno opslužuju solo vozila, dovoljna da zameni dve frekventne tramvajske linije, naročito na delu od Ušća do Bloka 42, potezu gde, prilično dugo, neće biti tramvaja?

Kako za eKapiju navodi Marko Subotić, predsednik Komisije za saobraćajna pitanja sindikata Centar - GSP Beograd, autobuska linija 9A zamišljena je da pre svega nadomesti nedostatak tramvajskih linija na potezu od Nemanjine ulice do Ulice Jurija Gagarina.

- Kao što ste i sami naveli, ovaj "privremeni" režim trajaće sve dok novi most ne bude izgrađen i pušten u saobraćaj, što je po zvaničnom rešenju Sekretarijata za javni prevoz do 2. septembra 2027. godine. U ovom trenutku, na liniji 9A su angažovana vozila GSP Beograd i to deset solo autobusa radnim danima sa prosečnim intervalom od 12 minuta, odnosno osam solo autobusa vikendom sa prosečnim intervalom od 15 minuta. Sama trasa linije je dobro zamišljena i naročito će biti dobar potez kada se završi prilagođavanje saobraćajne infrastrukture privremenom režimu saobraćaja, jer će tada linija 9A u cilju izbegavanja većih zastoja i smanjene protočnosti saobraćaja izbegavati novoizgrađeni kružni tok kod Ušća i koristiti, u smeru ka Bloku 45, privremenu devijaciju na završetku Brankovog mosta ka Ulici Ušće, zatim će prolaziti ispod Brankovog mosta, na Zemunski put pored Sajmišta i tramvajskom bašticom do Ulice Milentija Popovića, a dalje redovno trasama tramvajskih linija do Bloka 45. Međutim, smatramo da tip i kapacitet angažovanih vozila na liniji 9A nije odgovarajući kako bi zadovoljio transportne zahteve, te je umesto solo autobusa potrebno angažovati zglobne autobuse koji imaju veći kapacitet putnika, a takođe je poželjno i prilagoditi interval između dva polaska tako da bude optimalan. Sadašnji interval od 12 minuta radnim danima odnosno 15 minuta vikendom bi mogao biti i kraći, ukoliko se za tim pokaže objektivna potreba - ukazuje Subotić.

On smatra da svakako ostaje kritičan deo od Ušća, tačnije Ulice Milentija Popovića (od Bloka 21) do Ulice Jurija Gagarina.

- Upravo na tom potezu može da se dogodi da linija 95 bude preopterećena brojem putnika. Treba da uzmemo u obzir i trasu linije 9A, odnosno da verovatno u vršnim periodima dana zbog zastoja na trasi (pre svega na Slaviji i u Nemanjinoj ulici, zatim u Ulici Jurija Gagarina, a manjim delom na Brankovom mostu zbog žute trake) možemo očekivati da linija 9A neće uvek moći da ispuni interval od 12 minuta, već da će nekada biti i dužeg čekanja, a nekada i nagomilavanja vozila jedno za drugim. Zbog toga bi bilo dobro razmisliti o još jednoj, pomoćnoj liniji lokalnog tipa, koja bi saobraćala od Ušća, preko Ulice Milentija Popovića, do Ulice Jurija Gagarina i nove autobuske stanice u Bloku 42. Linija bi mogla da bude kružnog tipa, sa terminusom na Ušću (nekadašnji terminus linije 43), gde postoje saobraćajno-tehnički uslovi i dovoljan kapacitet ulice da podnese još jednu liniju. Na toj pomoćnoj liniji bi bilo dovoljno angažovati okvirno pet autobusa i to solo tipa. Tako bismo dobili bolji kvalitet povezanosti Ušća i Ulice Milentija Popovića, smanjili opterećenje potezu od Bloka 21 do Bloka 42 i omogućili još bolju povezanost sa novom autobuskom stanicom, jer bi linija saobraćaja i Ulicom antifašističke borbe, Jurija Gagarina, a zatim skretala u Marka Hristića i vraćala se na Ušće. Projektovani interval bi mogao biti oko 10 minuta i mišljenja sam da bismo na taj način zaokružili privremene autobuske linije kao zamenu za tramvajski podsistem u ovom delu Novog Beograda koji naredne skoro tri godine neće imati tramvajski saobraćaj - smatra Subotić.

On napominje i da je zbog svega navedenog, neopodno da se na dnevnom nivou radi detaljan monitoring saobraćaja i da postoji dobra koordinacija između Sekretarijata za javni prevoz, Sekretarijata za saobraćaj, ali i prevoznika, u ovom slučaju GSP-a.

- Naročito je potrebno da se na dnevnom nivou prati i analizira rad linija javnog prevoza na koje utiču izmene u radu uzrokovane zatvaranjem Starog savskog mosta, kao što su tramvajske linije 7L i 9L, autobuske linije 78 i 83, privremena linija 9A. Kada se uvidi potreba za izmenama i promenama u njihovom radu, neophodno je da se što pre reaguje, bez čekanja i odlaganja, kao i da se to komunicira građanima. Ako građani sami vide da to funkcioniše i da korišćenjem javnog gradskog prevoza umesto automobila mogu da uštede vreme, brže stignu do svojih odredišta, dugo ne čekaju na prevoz i pritom imaju komfor kada se nalaze u autobusu ili tramvaju, onda će im to biti najbolji motiv da nastave i da koriste javni prevoz kao dobru alternativu. Naravno, bitno je i da sve informacije budu lako i unapred dostupne korisnicima, na sajtovima Sekretarijata za javni prevoz i grada Beograda, posredstvom medija, informacijama na samim stajalištima, kao i da vozila na privremenim linijama budu jasno, uočljivo i potpuno budu obeležena kako bi korisnici tačno znali koja im linija odgovara u kom smeru - ističe Subotić.