Izvoz pića iz Srbije dva i po puta veći od uvoza - Nekim proizvođačima čaša punija nego drugima

Kada je reč o proizvodnji vina, podaci pokazuju da sirovine za ovo piće ima sve manje u Srbiji. Republički zavod za statistiku (RZS) procenjuje da će 2024. biti proizvedeno 1,4% manje grožđa nego prošle godine, i čak 15,1% manje u odnosu na desetogodišnji prosek. Prinos u ovoj godini će iznositi 5,6 tona po hektaru, ispod rezultata 2023. godine kada je bio 7,2 tone po hektaru, pa smo lane uvezli grožđa u vrednosti od 13,2 mil EUR.

Izreka "U vinu je istina", kod nas "ne drži vodu" u statistici, jer se ne zna koliko Srbija uopšte proizvodi vina. Ministarstvo poljoprivrede u svom izveštaju za 2023. navodi različite pokazatelje. Prema RZS, prošle godine je proizvedeno oko 21,5 miliona litara, za 7% manje nego 2022. godine. Nasuprot tome, podaci iz Vinarskog registra pokazuju da je lani 488 proizvođača vina proizvelo 18,4% manje vina u odnosu na godinu ranije, piše u izveštaju.

Prema istraživanju Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu i beogradskog Instituta za ekonomiku poljoprivrede, Srbija proizvodi skoro 30 miliona litara vina godišnje, a verovatno je da su količine koje proizvode mali proizvođači daleko veće. Izvozimo u proseku 11,5 miliona litara vina godišnje, najviše na CEFTA tržište, po prosečnoj ceni od 3,6 EUR po litri.

Kada je reč o domaćem tržištu, Ministarstvo poljoprivrede saopštava da je 2023. cena belog vina u maloprodaji iznosila 2,9 EUR po litri, 9,8% više od cene ovog vina u 2022. godini i za 27,7% više od prosečne petogodišnje cene. Prosečna maloprodajna cena crvenog vina bila je 3 EUR po litri, 8,2% više u poređenju sa 2022. godinom i za 26,6% više od prosečne cene u prethodnih pet godina.

U proizvodnji piva u Srbiji već godinama dominiraju tri kompanije u stranom vlasništvu, koje drže više od 90% tržišta.

Prema podacima Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, industrija piva zapošljava direktno oko 2.500 radnika i sarađuje sa granama privrede koje zapošljavaju oko 35.000 ljudi. Industrija piva u našoj zemlji se sporije oporavlja od pandemije, a godišnja proizvodnja iznosi nešto preko 520 miliona litara.

Velike pivare prodaju više od 80% svoje proizvodnje u Srbiji, dok se ostatak izvozi, najviše na tržište CEFTA, gde odlazi preko 60% ukupnog izvoza.

Prema podacima RZS, izvoz u poslednje vreme raste, pa smo do jula 2023. izvezli više od 174 miliona litara piva od slada, a tokom prvih šest meseci ove godine preko 188 miliona litara. Vrednosno, to je bio rast sa 11,2 miliona dolara, na 12,3 miliona dolara.

Prema podacima kompanije NielsenIQ, prodaja piva u Srbiji je od maja 2023. do aprila 2024. količinski opala za 1,9%. Budući da su cene piva na tržištu rasle, vrednost prodaje je povećana za 6,7%, ali to nije za utehu proizvođačima, jer su uporedo rasli i troškovi proizvodnje.

U Srbiji posluje između 60 i 90 zanatskih, takozvanih kraft pivara, koje zapošljavaju između 200 i 300 radnika, navode u beogradskom Institutu za ekonomiku poljoprivrede. Precizne brojke je teško utvrditi, jer se one stalno menjaju zbog zatvaranja postojećih i otvaranja novih zanatskih pivara.

Zvanična statistika ne prati proizvodnju kraft piva u Srbiji, ali se procenjuje da ona iznosi između pet i šest miliona litara godišnje i čini manje od 1% ukupne proizvodnje piva kod nas. Izvoz kraft piva iz naše zemlje iznosi oko 200.000 litara godišnje, što predstavlja približno oko 4% domaće proizvodnje. Srbija izvozi zanatsko pivo u dvadesetak zemalja, a zastupljena su u regionu, na tržištu EU, Rusije i Brazila.

Kompanija NielsenIQ pratila je i tražnju za bezalkoholnim pićima u Srbiji. Ona su od maja 2023. do aprila 2024. zabeležila količinski rast prodaje od 3,2%, a vrednosni od čak 14,8%, što znači da su znatno poskupela. Najveći procenat (40%) ovih pića prodat je u velikim i srednjim radnjama, zatim malim prodavnicama (39%), te kroz druge kanale prodaje.

Među svim bezalkoholnim napicima najtraženiji su bili voćni sokovi (65%) i voćni nektari (26,9%). Ako se posmatra količina voća u pomenutim sokovima, najveće učešće imali su sokovi sa 50% voća, dok su se najviše prodavala pakovanja od litar i po.

Međutim, kada se analiziraju rezultati prodaje svih pića na domaćem tržištu, ubedljivo vode energetska pića čiji je obim prodaje u pomenutom periodu porastao za 20%.

Prema podacima Privredne komore Srbije (PKS), prošle godine u industriji pića poslovalo je 728 preduzeća i 847 preduzetnika, što je za 1,8% i 6,1% više nego 2022.

Preduzeća iz ove delatnosti imala su udeo od 0,5% u prehrambenoj industriji, dok je učešće preduzetnika iznosilo 0,3%. Industrija pića je od 2019. do 2023. ostvarivala prosečan godišnji rast proizvodnje od 1,2%, dok je lane on iznosio svega 0,1% u poređenju sa 2022. godinom.

Srbija je pošle godine izvezla pića u vrednosti od 468 mil EUR, što je činilo 1,9% ukupnog izvoza prerađivačke industrije. Uvezla je pića za 182 mil EUR, a njegov udeo u ukupnom uvozu prerađivačke industrije iznosio je 0,7%. Prošle godine, u sektor pića je uloženo 91,7 mil EUR.

U prvih osam meseci 2024. u odnosu na isti period prethodne godine proizvodnja pića je porasla za 1,1%. Ali u avgustu ove godine u odnosu na isti mesec 2023. taj rast je bio znatno veći i iznosio je 8%, dok su zalihe u istom periodu porasle za 5,7%. Tokom prvih osam meseci tekuće godine pića su u proizvodnji poskupela za 1,4%, a u septembru 2024. u odnosu na isti mesec 2023. njihova proizvodna cena je bila veća za 1,1%, iako su u istom periodu proizvodne cene na nivou celog prehrambenog sektora pale za 3%.

Broj zaposlenih u proizvodnji pića je u drugom kvartalu ove godine u poređenju sa istim periodom 2023. povećan za 1,6%, na više od 8.780 radnika. Prosečna bruto zarada iznosila je 137.672 dinara i bila je za više od 3% veća od republičkog proseka.