U čijoj nadležnosti je EPS, a u čijoj EDS

Primena Zakona o upravljanju privrednim društvima u vlasništvu Srbije počela je u septembru, nakon čega je vlada donela uredbu kojom je definisala kriterijume po kojima će se javna preduzeća (JP) transformisati, ili u akcionarsko (AD) ili u društvo sa ograničenom odgovornošću (DOO). Na ovaj način će 142 preduzeća promeniti način poslovanja, dok će više od 400 pokrajinskih i lokalnih javnih preduzeća, koja za sada nisu obuhvaćena ni zakonom ni uredbom, nastaviti po starom.

Kada je reč o ministarstvima, pod Ministarstvom privrede su sva preduzeća, izuzev energetskih, koja će ostati u nadležnosti Ministarstva energetike. To praktično znači da je, nakon više od dve decenije, promenjena praksa po kojoj je svako ministarstvo imalo jurisdikcije nad pripadajućim javnim preduzećima. Tako će ubuduće Ministarstvo energetike nadzirati EPS i Srbijagas, a Ministarstvo privrede EDS i sva druge energetska preduzeća.

Propisima koji su nedavno usvojeni, pre svega Strategiju državnog vlasništva i upravljanja privrednim subjektima i Zakon o privrednim društvima, učinjen je važan korak napred u stvaranju modernijeg regulatornog okvira i efikasnijem upravljanju. Pretežnu nadležnost nad pomenutim transformisanim pravnim licima u državnoj svojini odnedavno ima Ministarstvo privrede, jer je evropska praksa pokazala da se centralizacijom vlasničke funkcije stiču bolji preduslovi nego do sada za uspostavljanje jedinstvene politike državnog vlasništva, čime se unapređuje efikasnost upravljanja, kaže dr Mihajlo Rabrenović, redovni profesor i osnivač Eurosfere.

– Izuzetak od pomenutog novouvedenog koncepta je učinjen u oblasti energetike. Konkretnije rečeno, "vlasničko upravljanje društvom kapitala koje obavlja delatnost proizvodnje i snabdevanja električnom energijom, odnosno prirodnim gasom, sprovodi se preko ministarstva nadležnog za poslove energetike, a vlasničko upravljanje društvom kapitala koje obavlja delatnost prenosa i upravljanja prenosnim sistemom električne energije, odnosno transportom prirodnog gasa i upravljanjem transportnim sistemom za prirodni gas, sprovodi se preko nezavisnog državnog organa nadležnost za energetske mreže, u skladu sa posebnim zakonom", navodi se u Obrazloženju usvojenog predloga zakona koji je usvojen – ističe Rabrenović.

Suština je, naglašava, da se zna ko šta radi i šta postiže. Određene nadležnosti koje utiču na pravno-organizacioni položaj pomenutih energetskih preduzeća ima i Agencija za energetiku. U zavisnosti od vrste prigovora, nadležnost za postupanje je u upravnom postupku na Elektroprivredi Srbije i na ODS-u. Iz navedenog se može zaključiti da je EPS obrazovao mehanizam za odlučivanje o pitanjima od strateškog značaja, odnosno o stvarima koje imaju dalekosežan uticaj na razvoj preduzeća, ali i mehanizam koji se odnosi na svakodnevna pitanja.

- Pritom, valja napomenuti da je najveći broj korisnika zadovoljan uslugom, a da se u slučaju reklamacije najveći broj postupaka rešava sa pružaocem usluge. Samo mali broj predmeta ide u sudsko rešavanje. Raduje činjenica da smo u EPS-u dobili profesionalni nadzorni odbor sa svetski priznatim stručnjacima i posle dugo vremena direktora preduzeća sa odgovarajućim stručnim referencama koji je izabran na konkursu. Takvu praksu trebalo bi proširiti i na druge delove sistema upravljanja u Srbiji - kaže on.

Nemanja Nenadić, programski direktor organizacije Transparentnost Srbije, kaže da su jedino izuzeta preduzeća za proizvodnju i snabdevanja električnom energijom i gasom, gde bi nadzor imalo Ministarstvo energetike, i taj izuzetak se pravda "zahtevima pravnih tekovina Evropske unije". Kao što već vidimo u praksi, zato što se EPS već transformisao u akcionarsko društvo, to znači da ministar(ka) energetike imenuje predstavnika države u skupštini akcionara, a tu "skupštinu" čini jedna osoba kada je država 100% vlasnik. Zatim ta osoba imenuje nadzorni odbor, nakon čega on bira direktora. U drugim preduzećima će takva ovlašćenja imati ministar(ka) privrede – objašnjava Nenadić.

Glavni stav organizacije Transparentnost Srbija, kada je ovaj zakon donet, jeste da vlasnička transformacija u ovom trenutku ima jednu izrazito negativnu posledicu – funkcioneri državnih preduzeća nemaju svojstvo javnih funkcionera, pa shodno tome nemaju obavezu da prijavljuju svoju imovinu i prihode, da prijavljuju sukob interesa i slično. Takva situacija će trajati sve dok se ne izmeni Zakon o sprečavanju korupcije ili ne stavi van snage pravno neutemeljeno autentično tumačenje te definicije koje je skupština izglasala u februaru 2021.

Pozitivno je što novi zakon obuhvata i pojedina privredna društva na koja se nije primenjivao Zakon o javnim preduzećima – poput Telekoma Srbije. Zatim, i to što su konačno propisani kriterijumi za programe obuka o korporativnom upravljanju, gde je do sada stanje bilo haotično, pa je direktorima priznavano ako završe neki kurs čiji kvalitet niko nije pratio. Kao primer se može navesti to što će i dalje biti moguće da za direktora preduzeća bude izabrana osoba koja ima radno iskustvo u nekoj delatnosti koja je sporedna za rad tog preduzeća.