Ulaganja u OIE i solar kao vodeći izbor - Retrospektiva 2024, investicije u oblasti EKOLOGIJE

Opština Aranđelovac objavila je u julu prošle godine urbanistički projekat za urbanističko-arhitektonsku razradu lokacije objekata za proizvodnju električne energije - solarnih elektrana Fep i Bukovik 1 na teritoriji ove opštine. Investitor je aranđelovačka kompanija Peštan doo.

Solarna elektrana Fep je snage do 6,5 MW, a predviđeno je postavljanje solarnih panela na zemlji i krovovima objekata. Predviđena snaga elektrane Bukovik 1 je 9,9 MW, a postavljanje solarnih panela planirano je na zemlji.

U septembru je Vlada donela odluku o izradi Prostornog plana područja posebne namene za strateški projekat izgradnje samo-balansiranih solarnih elektrana velikog kapaciteta sa baterijskim sistemom za skladištenje električne energije. Ovaj ambiciozan projekat obuhvatiće delove teritorija gradova Zaječara i Leskovca, kao i opština Bujanovac, Lebane, Negotin i Odžaci.

Prostorni plan će obuhvatiti šest solarnih elektrana sa baterijskim sistemima, koji će, kako se navodi omogućiti značajan doprinos energetskoj nezavisnosti i korišćenju obnovljivih izvora energije.

Elektroprivreda Srbije raspisala je u decembru prošle godine tender za analizu raspoloživosti biomase na potrebe sagorevanja u elektranama, sa rokom za prijavu do 13. januara. Bilo je potrebno, kako je navedeno u projektnom zadatku, da se izradi studija koja će sagledati koliki je potencijal biomase u Srbiji i mogućnost iskorišćenja za potrebe EPS AD. Navodi se da se resurs biomase u Srbiji procenjuje se na 3.405 miliona tona naftnog ekvivalenta.

Analiza korišćenja biomase odnosi se na direktno sagorevanje biomase i za proizvodnju biogasa/biometana.Kada je reč o direktnom sagorevanju biomase, tražila se analiza u smislu raspoložive biomase za finalnu upotrebu na lokacijama TE Kolubara A i TE Morava.

Na terioriji opštine Kula u planu je izgradnja agrosolarne elektrane snage oko 800 MW. Kako se vidi iz nacrta plana detaljne regulacije koji je opština Kula stavila na javni uvid, kompanija Agrosolar doo Beograd planira da projekat izgradi na više od 700 ha.

Kompanija Argosolar u zajedničkom je vlasništvu kompanija Kula solar i MK Green Energy Limited. Završetak izgradnje agrosolarne elektrane, kako su najavili, planiran je do kraja 2026. godine.

Dve kompanije u okolini Beograda recikliraju automobilski, odnosno otpad od građevinskog tekstila i prave nove proizvode, uz podršku Evropske unije - u okviru projekta EU za Zelenu agendu u Srbiji.

Zahvaljujući sufinasiranju EU, kompanija Steel Impex je za svoj pogon u Krnješevcima, uz opremu koja joj omogućava da reciklira 80-90% jednog vozila, nabavila i prateći sistem za filtraciju vazduha. Odvajanjem različitih frakcija metala iz automobilskog otpada kompanija će proizvoditi metalni granulat visoke čistoće, koji mogu da koriste domaće livnice. Ovo će dovesti do smanjenja količine automobilskog otpada u zemlji za preko 165.000 tona u narednih 20 godina.

ArTech Inženjering iz Dobanovaca od restlova tekstila iz proizvodnje šatora, tendi i cerada razvija novi materijal – reteks. Ovaj materijal je pogodan za korišćenje u građevinarstvu kao izolacija i u uređivanju enterijera.

U martu prošle godine su objavljeni podacima Elektromreže Srbije, prem akojima je broj podnetih zahteva za priključenje solarnih i vetroelektrana na prenosnu mrežu u zemlji značajno je opao u periodu od novembra 2023. do februara 2024. godine, sa 21,5 GW na svega 11,1 GW.

Solarni sektori su bili najviše pogođeni, doživevši pad od 7,9 GW, dok je kapacitet vetroelektrana smanjen za 2,6 GW.

Turska kompanija Fortis Energy objavila je u julu da je kupila solarni projekat snage 180 MW sa baterijskim sistemom za skladištenje energije (BESS) u Sremskoj Mitrovici u Srbiji.

Kompanija je navela da se očekuje da će to biti jedna od najvećih solarnih elektrana i sistem za skladištenje energije u jugoistočnoj Evropi.

Fortis planira da instalira BESS kapaciteta 36 MWh. Očekuje se da će izgradnja početi 2025. godine.