Monodrama "Knjiga o Milutinu" po 250. put u Zvezdara teatru - "Apsolutno prepoznavanje"

Predstava koju je režirao Egon Savin do sada je pogledalo više od 45.000 ljudi na sceni Zvezdara teatra, a ovaj broj je i veći kada se uzme u obzir i više od 80 gostovanja u zemlji i inostranstvu.

Komad je nastao po knjizi Danka Popovića "Knjiga o Milutinu", koja je najčitanija knjiga posleratne srspke književnosti.

- Milutin je idealan Srbin. Milutin je nekako tako ispisan, on je neki zamišljeni imaginarni ideal koji mi antropološki, genetski nosimo u sebi. Imamo tu meru identifikacije, sa tom čašću, sa tim poštenjem, sa tom emotivnošću, sa tom empatičnošću njegovom spram svih tih žrtava, spram celog apsurda tog rata, i tog stradanja, i te golgote. I naravno, uvek je uzbudljivo kad imaš jedan čas istorije, koja nije ona konvencionalna istorija, koju su ti kao mladom čoveku servirali pobednici, odnosno gubitnici. Mi smo ovde uvek, kao narod, raspolućeni između ideologije pobedničke i gubitničke, i uvek su se te ideologije lomile o kičmu srpskog seljaka, tog imaginarnog Milutina - deo iz publikacije Zvezdara teatra "Na radost publike" o tome kako glumac Nenad Jezdić doživljava Milutina.

O radu na predstavi, pripremama, simbolici teksta koji Jezdić skoro dva i po sata izgovara na sceni, pričao je i reditelj Egon Savin.

- Jednostavno, reč je o jednom apsolutnom prepoznavanju, kada se glumac, lik i sadržaj u potpunosti sinhronizuju. Mi smo to pripremali dve i po godine. Monodrama, jedan čovek na sceni koji treba da izdrži sve to vreme i da savlada 60 strana teksta. Dakle, to je jedan minuciozni rad. Oko svakog detalja smo se dobro pomučili. U Arhivu Srbije sam našao dokumente i fotografije o kojima Milutin priča. I dok on priča, idu slike, kao neki čas iz istorije, ali iz ugla jednog neobrazovanog, ali mudrog čoveka. Jednog seljaka, koji vidi taj rat iz specifične perspektive. Zdrave, ljudske perspektive, sa neverovatno preciznim, jasnim opažanjima grešaka, od onih koje su napravile slavne vojskovođe, do nekih zbog kojih su mnogi ljudi uzalud stradali, što nijedan obrazovani istoričar nije potcrtao – kaže Savin.