SDI sve veće, a njihov neto efekat sve bliži nuli - Koliko nam zapravo znači rekordan priliv stranih investicija?

Iako se vlast često hvali rekordnim prilivom stranih direktnih investicija (SDI) u prošloj godini, malo se spominje njihov neto efekat, koji se prema tvrdnjama ekonomista približava nuli, a neki smatraju da zbog velikog odliva investicija više neće moći da se "pegla" deficit platnog bilansa. U poslednje vreme, ekonomisti sve više ukazuju na problem modela na kom je zasnovan privredni rast Srbije, tvrdeći da je on zastareo i da su nam potrebne drugačije vrste investicija.

Ovu temu javno je pokrenuo i predsednik Fiskalnog saveta Blagoje Paunović prilikom gostovanja na Kopaonik biznis forumu. On je istakao da su SDI bile veoma značajne u periodu od 2017. do 2023. godine kada su iznosile 25 mlrd EUR.

- Ali su i te investicije bile pre svega okrenute ka tradicionalnim sektorima, negde oko 60% je otišlo u oblasti rudarstva, poljoprivrede, proizvodnje hrane, proizvodnje metala. To su te oblasti koje su tradicionalne, što znači da ove investicije nisu otišle u razvoj onih delatnosti koje imaju visoku dodatnu vrednost - rekao je Paunović.

On je napomenuo i da se uočava usporavanje SDI u poslednijh nekoliko godina.

- U odnosu na 2019. godinu kad su bile 7,4% BDP-a, u 2024. godini njihov udeo je pao na nekih 5,6% - ukazao je Paunović.

Primećuje se, kako je naglasio, da su investitori počeli sve veći deo novca da izvlače iz zemlje. On je izneo podatak da je u prošloj godini iznos priliva SDI bio 6,6 mlrd EUR, što je, kako je rekao, blagi porast u odnosu na 2023. godinu, ali da je u 2024. došlo do odliva 4,3 milijarde, što je skoro dve trećine iznosa koji je uložen u toj godini.

- Taj porast odlilva u 2024. godini bio je 40% veći nego 2023. Približava se trenutak kada će se neto efekat SDI svesti na nulu - upozorio je Paunović.

Viceguvernerka Narodne banke Srbije (NBS) Ana Ivković je, gostujući na Radio-televiziji Srbije, potvrdila da javne investicije usporavaju, ali uz određene ograde.

- Kada je reč o januaru, moram da kažem da je to mesec koji je imao polovinu neradnih dana, ali jeste evidentno usporavanje SDI. Mi to ne podvodimo kao trend - navela je ona.

Podsetila je da je prošle godine postojao "anemičan rast" kod naših ključnih spoljnotrgovinskih partnera, kao i zemalja iz kojih nam dolaze ključne investicije, a da smo opet imali rekordan priliv SDI.

- Direktno povezujemo ovaj prilično smanjen priliv u januaru sa blokadama puteva i blokadama naših ključnih saobraćajnica - naglasila je Ivković.

Ona je otkrila i da u februaru već dolazi do određene stabilizacije priliva.

- Dakle, oni ključni ulagači koji su tu već dugo i lojalni su našem tržištu su tu. Tako da očekujemo, sa stabilizacijom prilika, i ubzanje svih tih priliva koji su bili u ‘pajplajnu’, tako da se nadoknadi ono što je izgubljeno - kazala je Ivković.

Prema zvaničnim podacima, Srbija je u 2024. godini imala rekordan priliv SDI. Međutim, isti podaci pokazuju i da je neto priliv značajno niži. S druge strane, pojedini ekonomisti negiraju uticaj studentskih protesta na priliv SDI, već smatraju da će one opadati zbog lošeg modela privrednog rasta koji Srbija forsira. Prema ranijoj analizi ekonomiste i bivšeg predsednika Fiskalnog saveta Pavla Petrovića, ovakve SDI neće od Srbije napraviti razvijenu zemlju. On je upozorio da je to zato što investicije ne idu u napredne grane i da je pitanje da li će SDI moći da ostanu velike, jer manja raspoloživost i veći troškovi radne snage koče SDI koje idu u tradicionalne sektore. Petrović je pretpostavio da će i pojedini investitori zbog rasta troškova verovatno da odlaze, što u nekoj meri već vidimo na primerima određenih kompanija.

Petrović je u analizi naveo i da će u 2024. i narednim godinama tekući deficit platnog bilansa biti preko pet odsto BDP-a. Taj deficit je, kako je pojasnio, do sada finansiran snažnim prilivom SDI, ali je problem što sada te investicije sve više izvlače devize iz Srbije. Petrović je tako upozorio da rastu odlivi od dividendi i da će se ubrzo odlivi izjednačiti s prilivima od SDI, što stvara i problem kako da ubuduće pokrivamo trgovinski deficit.

Takav trend pokazuju i Makroekonomske analize i trendovi (MAT) objavljene u februaru ove godine, a podaci se odnose na prvih 10 meseci 2024. godine.

- Ukoliko se priliv od nešto manje od 4,6 mlrd EUR, koji je ostvaren po osnovu SDI nerezidenata u Srbiju, umanji za ukupan odliv primarnog dohotka po osnovu rashoda od SDI u iznosu od oko četiri milijarde evra, odnosno sredstava koja su "vraćena" stranim investitorima, čisti neto priliv po osnovu SDI nerezidenata u Srbiju iznosio je 571,9 mil EUR - navodi se.

Oni dalje pojašnjavaju da je to za 686,2 mil EUR ili za 54,5% manje u odnosu na period od januara do novembra 2023. godine.

- U cilju potpunijeg sagledavanja efekata SDI, treba imati u vidu da je ukupan odliv primarnog dohotka po osnovu SDI iznosio nešto više od četiri milijarde evra, od čega se 2,2 milijarde odnose na odlive po osnovu dividendi, 351,6 mil EUR na odlive po osnovu kamata, dok je 1,4 milijarde odliv po osnovu reinvestirane dobiti, koji predstavlja zadržanu dobit preduzeća u stranom vlasništvu, odnosno dobit koja nije isplaćena vlasnicima - objašnjeno je.

Ekonomista Dragovan Milićević kaže da kada se pogleda platni bilans za prošlu godinu, vide se negativne tendencije u odnosu na 2023. godinu i to značajno.

- Prvo zato što je značajno povaćen uvoz u odnosu na prethodnu godinu, više nego što je bio rast izvoza. Zatim imamo probleme u primarnom dohotku, a to je dohodak od investicija, jer imamo veliki odliv po osnovnu SDI - ukazuje on.

S druge strane, kako dodaje, sekundarni dohodak je praktično stagnirao u odnosu na 2023. godinu. Milićević upozorava da sada već imamo problem sa prilivom investicija, odnosno sa tim da one "više ne mogu da peglaju deficit platnog bilansa".

- Ranije su to mogle, jer je bio značajno veći priliv nego odliv, a sada se to skoro izjednačilo i mislim da ćemo u 2025. godini imati negativan saldo, odnosno da će biti manji priliv investicija nego što će biti odliv - naglašava on.

Milićević zaključuje da više ne možemo da očekujemo će priliv od investicija da "pegla neše probleme sa nedovoljnim izvozom, precenjenim kursom i tako dalje". On navodi da ćemo morati da nađemo sredstva za finansiranje tog deficita, a da će to verovatno biti kroz nova zaduživanja. Prema njegovim rečima, to što nam kažu da imamo rekordan priliva stranih investicija ne znači ništa.

- Ne znači ništa zato što neće niko da kaže koliko je izneseno novca, niko nije lud da investira i da ostavlja pare u Srbiji, već ih vraćaju i to je njihovo pravo kao vlasnika kapitala - pojašnjava Milićević.

On smatra i da studentski protesti nemaju veze sa padom investicija početkom ove godine.

- Investicije se gledaju u odnosu na to kakav je kreditni rejting. Svakako da postoji politička nestabilnost, ali nisu studenti za to krivi, već je to razlog zbog kog su se oni podigli - ukazuje naš sagovornik.

Milićević upozorava da je naš model rasta potpuno iscrpljen.

- Sada su drugačiji uslovi nego pre 10 ili 15 godina, nema više prednosti koje smo imali, kao što je jeftina radna sanga. Treba nam drugi model rasta, koji podrazumeva, pre svega, favorizovanje grana sa mnogo većom dodatom vrednošću, a naš potencijal je još uvek i poljoprivreda, s obzirom na naše uslove - poručuje on.

Sirovinsko-intenzivne i radno-intenzivne delatnosti se polako napuštaju, smatra on i dodaje da je to odraz klopke srednje razvijenosti. Što se tiče većeg uključivanja domaćih investitora, Milićević kaže da je pitanje koliki je potencijal domaćeg investiranja.

- Privatizacija je pokazala kakvi su domaći investitori, 90% firmi koje su privatizovali domaći privrednici su propale, a ono što je prodatno stranicima uglavnom radi - navodi on.

Milićević dodaje da je upitno koliko imamo sposobnih domaćih privrednika, koji ne gledaju kratkoročno da zarade.

- Svakako bi bilo od značaja da se domaćim privrednicima daju subvencije ili zemlja i slično kao pomoć, jer za razliku od stranaca, njihov kapital kakav god da je, ostaje ovde - zaključuje on.