Predloženo formiranje poslovnog saveta Federacije dunavskih privrednih komora

Saradnja komora i privreda u Dunavskom regionu otvara vrata za projekte iz EU fondova i unapređenje razvoja celokupnog Dunavskog regiona, veoma značajnog za Srbiju, ocenjeno je na sastanku Mihaila Vesovića, zamenika predsednika Privredne komore Srbije i Karolja Baloga generalnog sekretara Federacije dunavskih privrednih komora – DCCF koji je održan u PKS.

Na sastanku se razgovaralo o unapređenja rada, saradnje i razmene informacija između komora članica DCCF sa akcentom na razmenu ideja za jačanje poslovnih veza i kooperacija privrednika podunavskog regiona.

- Za Srbiju su tržišta zemalja Dunavskog regiona veoma značajna. Svi unutrašnji vodni putevi u Srbiji su direktno ili indirektno povezani sa međunarodnom rekom Dunav i preko njega sa evropskom mrežom vodnih puteva - rekao je Vesović.

Sa ciljem unapređenja ekonomske saradnje Srbije sa podunavskim zemljama, PKS je postala punopravni član Federacije dunavskih privrednih komora u novembru 2021. godine i zajedno sa našim privrednicima učestvuje u aktivnostima i projektima ove značajne međunarodne komorske organizacije, podsetio je zamenik predsednika PKS.

Predlog koji je izneo Vesović za unapređenje rada privrednika u okviru DCCF je da se formira poslovni savet Federacije dunavskih privrednih komora (DCCF Business Council) u čijem sastavu bi bili privrednici – članovi komora DCCF iz 3 sektora za koje je posebno važan podunavski region: transporta, turizma i energetike.

Na sednicama poslovnog saveta privrednici podunavskog regiona uz podršku komora članica DCCF bili bi u prilici da direktno razmenjuju ideje o unapređenju međusobne saradnje, govore o izazovima i problemima koji opterećuju poslovanje, a koji se mogu rešiti u okviru saveta. Takođe, imali bi mogućnost da iniciraju zajedničke projekte sa kojima mogu konkurisati za fondove koji su na raspolaganju u okviru Strategije EU za Dunavski region (https://danube-region.eu/).

Članovi DCCF su nacionalne i regionalne komore iz regiona Podunavlja sledećih zemalja: Nemačke, Austrije, Slovačke, Mađarske, Hrvatske, Rumunije, Bugarske, Turske i Srbije.

Predložio je i da se jednom godišnje u okviru rada DCCF organizuje Poslovni forum podunavskih zemalja (Danube Annual Business Forum) na kome bi se u širem formatu, uz učešće privrednika, predstavnika komora i državnih institucija govorilo o potrebama privrede, predlagala rešenja aktuelnih smetnji u saradnji i unapređivali međusobni odnosi privrednika i komora - kao glavnog stuba i uslova svake uspešne dugoročne saradnje.

Generalni sekretar DCCF Karolj Balog je ukratko predstavio aktivnosti ove asocijacije sa posebnim akcentom na planirane događaje u narednom periodu kao što su sastanak u Konstanci u julu, Generala skupština DCCF u Ulmu, Nemačka u septembru 2025.

U okviru Evropskog parlamenta preduzeća, koji tradicionalno organizuje Evrokomora u novembru DCCF će biti održani susreti predstavnika komora članica DCCF-a i članova Evrokomore radi boljeg povezivanja i umrežavanja.

Na sastanku u PKS predstavljeno je i takmičenje startapova koje se organizuju u podunavskom regionu - Danube Cup (https://danubecup.eu/), takmičenje studentskih startupova, a predlog je i da se u okviru DCCF-a organizuje takmičenje startapova iz privrede.

DCCF planira i da postane član Eurochambres-a kao i da uspostavi saradnju sa drugim međunarodnim komorskim asocijacijama kao što su Forum AIC i ASCAME.

- Dunavski region je jedan od značajnijih za našu privredu i vrednost ukupne godišnje robne razmene Srbije sa zemljama članicama Federacije dunavskih privrednih komora iznosi preko 14 mlrd EUR - naglasio je Vesović.

Učešće robne razmene Srbije sa zemljama članicama Federacije dunavskih privrednih komora u ukupnoj robnoj razmeni Srbije sa svetom godišnje iznosi oko 36%. Pokrivenost uvoza izvozom u ukupnoj robnoj razmeni Srbije sa zemljama DCCF se u proseku godišnje kreće oko 90%.

Nerealizovan izvozni potencijal Srbije sa zemljama čije su komore članice DCCF (Austrija, Mađarska, Nemačka, Rumunija, Bugarska, Turska) je oko 5,7 mlrd USD. Kada bi privreda naše zemlje iskoristila samo deo ovog nerealizovanog izvoznog potencijala – značajno bi se mogao smanjiti deficit koji naša zemlja ima, pre svega sa Nemačkom, Austrijom, Mađarskom i Turskom.

Srbija ostvaruje suficit u razmeni sa 4 podunavske zemlje (Bugarskom, Hrvatskom, Rumunijom i Slovačkom) dok sa 4 podunavske zemlje naša zemlja ostvaruje deficit sa Nemačkom, Austrijom, Mađarskom i Turskom. Broj firmi izvoznica i uvoznica na ova tržišta se svake godine povećava, što se vidi i u stalnom porastu razmene sa podunavskim zemljama i pokazuje da postoji potencijal za unapređenje saradnje, saopšteno je iz PKS.