Čokolada u Srbiji poskupela više nego u Evropskoj uniji

Rast cena čokolade i kakaoa poslednjih meseci meri se dvocifrenim brojevima na svetskom tržištu, a u Srbiji brojevi su još veći. Prema podacima Evrostata, inflacija kakaoa u februaru na našem tržištu je iznosila 18,2%, piše Blumberg Adrija.

U podacima Republičkog zavoda za statistiku o inflaciji za mart, opšta inflacije ja 4,4%, cene hrane su otišle naviše za 0,5%, ali u toj kategoriji potkategorija kafa, čaj i kakao imaju rast od 21,3% u odnosu na isti period prethodne godine. Ako se pogledaju samo cene čokolade, slika je još dramatičnija – Srbija je lider u poskupljenju ovog proizvoda u Adrija regionu.

– Cene čokolade su poslednjih meseci u Srbiji porasle za 40%, u Hrvatskoj za 30%, dok je međugodišnji rast u Sloveniji bio 16%, a u Severnoj Makedoniji 11% – kaže Mihael Blažeković, analitičar Blumberg Adrije.

Na svetskom tržištu, cena kakaoa je u poslednje dve i po godine značajno porasla. Sirovina od koje se prave čokoladni proizvodi poskupela je za 136% između jula 2022. i februara 2024, pokazuju podaci UNKTAD (United Nations Conference on Trade and Development, UNCTAD). Kakao je decembra prošle godine dostigao rekordnu cenu od 12.000 USD po toni, a i dalje se dinamično kreće.

– Cena kakaoa prethodnih meseci pokazuje veliku volatilnost, često nadmašujući i sam Indeks straha VIX, a dnevni pomaci prelaze pet odsto – kaže Blažeković.

Prošla godina bila je najtoplija na planeti od kada se meri temperatura, što je pokosilo zasade kakaovca, a postoji bojazan da je svet na pragu globalne nestašice, usled pada proizvodnje i povećane potražnje. Blažeković očekuje da će cene kakaoa ostati povišene usled negativnog uticaja vremenskih prilika na zasade, kao i zbog potencijalne promene carinskih politika, koje unose dodatnu nesigurnost na tržište. Obala Slonovače, koja proizvodi oko 60% svetske zalihe kakaoa, suočena je sa rizikom od opštih carinama od 21% na uvoz proizvoda u Ameriku. Carine od 10% prete drugim velikim proizvođačima, poput Gane i Ekvadora, piše Blumberg.

Iako je volatilnost cene kakaoa velika, i dalje je dvostruko viša nego na početku 2024. godine, podseća Blažeković. Zbog toga je švajcarska firma Barry Callebaut, najveći proizvođač čokolade i čokoladnih smesa na svetu, početkom aprila prognozirala pad potražnje, zbog čega će im trebati dodatnih 12 meseci da ostvare profit koji su prvobitno očekivali do avgusta 2026. godine. Kada su sredinom aprila izmenili projekcije profita, akcije kompanije koja snabdeva poznate svetske brendove kao što su Nesle, Mondelez i Ferrero, pale su za 20%, što je najveći jednodnevni pad koje su ikada zabeležile, piše Blumberg Adrija. Međutim, premijum proizvođači poput švajcarskog Lindta nastavljaju da beleže dobre rezultate, uprkos nepovoljnim prilikama na tržištu, ističe Blažeković.

– Lindt je 2024. zabeležio rast prodaje od 7,8%, što ukazuje da potražnja za čokoladom višeg kvaliteta ostaje stabilna – kaže analitičar.

Ljubitelji čokolade će u narednom periodu morati dublje da zavuku ruku u džep, jer se očekuje poskupljenje u maloprodaji. Blažeković ističe da je potrebno između šest i dvanaest meseci da se cena kakaoa odrazi na krajnji proizvod.

– Proizvođači su krajem prošle godine nabavljali sirovinu po rekordno visokim cenama, a u narednim mesecima se očekuje da se to odrazi na maloprodajne cene čokolade – dodaje ovaj analitičar.

Svetska proizvodnja kakaovca je između 2023. i 2024. opala za 14%, pokazuju podaci International Cocoa Organization (ICCO), krovne organizacije svetskih proizvođača pod okriljem Ujedinjenih nacija.

Poslednjih godina, prinosi su u padu usled dugotrajnih suša u državama gde se ova biljka najviše uzgaja. Gana i Obala Slonovače, dva najveća svetska uzgajivača kakaovca, učestvuju u svetskoj proizvodnji zrna kakaovca sa 60%. U ovim zemljama se takođe proizvode dve trećine zrna kafe.

– Zasadi kakaovca se još obnavljaju, a vremenske prognoze za ključne regije ne ukazuju da će biti poboljšanja – kaže Blažeković.

Mahune kakaovca najbolje uspevaju na mestima gde su temperature visoke, a kiša redovno pada. Međutim, ova biljka je delikatna i voli stabilnost, pa promene u temperaturi, padavinama, količini sunca i vetra mogu da izazovu drastičan pad prinosa. Prošla godina bila je najtoplija od kada se vrše merenja – prvi put u istoriji zabeležen je globalni rast temperatura od 1,6 stepeni Celzijusa za samo godinu dana. To je alarmiralo stručnjake, pošto je time probijen globalni cilj da se spreči rast temperatura veći 1,5 stepen, ugovoren Pariskim klimatskim sporazumom, koji je više od 200 zemalja potpisalo 2015. godine.

Stručnjaci prognoziraju da će u narednih 40 godina prosečna temperatura u Gani i Obali Slonovače porasti za dva stepena Celzijusa, pa se i dugoročno ocenjuje rast cena kafe i čokolade.