Stari putevi, novi izazovi - Crnogorski špediteri predlažu rešenja za brže carinske procedure

Kompanije koje posluju u sektorima logistike i špedicije suočavaju se sa brojnim izazovima, a čekanja na granici i komplikovane carinske procedure samo su neke od njih. Kada je riječ o Crnoj Gori, tu je i pitanje loše saobraćajne infrastrukture. Ipak, uprkos brojnim izazovima, ovi sektori posjeduju značajan potencijal za rast i razvoj, a efikasnost postaje ključni faktor koji može značajno oblikovati konkurentnost i ekonomsku stabilnost privrede.

To je u razgovoru za eKapiju kazao Filip Vujović, sekretar Odbora udruženja špeditera Privredne komore Crne Gore.

- Logistika i špedicija predstavljaju ključne sektore u savremenim privredama, igrajući vitalnu ulogu u olakšavanju trgovinskih tokova, povezivanju tržišta i optimizaciji snabdijevanja. U savremenom globalnom okruženju, gdje se protok roba i usluga ubrzano odvija, efikasnost u sektorima logistike i špedicije postaje ključni faktor koji može značajno oblikovati konkurentnost i ekonomsku stabilnost privrede - kazao je Vujović.

Kako je naveo, realizacija spoljnotrgovinskih poslova suočava se sa brojnim izazovima, posebno tokom ljetnje turističke sezone. Povećan priliv turista i rast uvoza stvara gužve na graničnim prelazima, što dodatno opterećuje granične ispostave i terminale. Takođe, nedovoljni infrastrukturni kapaciteti, spore saobraćajnice i zastarjela željeznička mreža dovode do nekonkurentnih cijena transporta od barske luke ka unutrašnjosti, čime i sama luka gubi korak sa konkurencijom iz regiona.

- Infrastruktura kao ključna karika u lancu snabdijevanja ima direktan uticaj na efikasnost sektora logistike i špedicije i značajno utiče na dalji rast i razvoj sektora. Nedovoljno razvijena saobraćajna infrastruktura otežava brzi transport, što dovodi do dodatnih kašnjenja i povećanje troškova transporta - ukazuje naš sagovornik.

Pored infrastrukurnih problema, dodaje, ograničenja sa kojima se kompanije u realizaciji spoljnotrgovinskih poslova suočavaju su i složene carinske procedure, nedostatak transparentnosti, administrativne prepreke, česte i skupe analize robe i nedostatak stručnog kadra.

- Sektor logistike i špedicije suočava se s mnogim izazovima, ali istovremeno posjeduje značajan potencijal za rast i razvoj, naročito uz podršku modernizacije procesa, međunarodne saradnje i ulaska u EU, što će dodatno podići standarde i olakšati rad. Unapređenje infrastrukture, pojednostavljenje regulativa, ulaganje u obuku kadrova i primjena savremenih tehnologija ključni su koraci ka jačanju ovog sektora - kazao je Vujović.

S obzirom na činjenicu da su kompanije koje posluju u ovom sektoru nerijetko suočene sa višesatnim čekanjima i zastojima na granici, što dalje uzrokuje veće troškove, ali i brojne druge probleme u poslovanju, uvođenje zajedničkih graničnih prelaza svakako je jedna od značajnijih mjera. Kako pojašnjava njaš sagovornik, zajednički granični prelazi predstavljaju važne tačke za protok ljudi i robe i podrazumijevaju da se carinske i granične procedure obavljaju na jednoj lokaciji, što značajno ubrzava protok robnog saobraćaja.

Crna Gora trenutno ima tri zajednička granična prelaza za drumski saobraćaj, koji funkcionišu po principu zajedničke granične kontrole sa susjednim državama – sa BiH (Vraćenovići – Deleuša) i (Sitnica-Zupci), kao i sa Albanijom (Sukobin – Murićani). U cilju skraćenja vremena putovanja teretnih vozova, Crna Gora i Srbija su tokom prošle godine otvorile zajednički željeznički prelaz u Bijelom Polju.

- Otvaranje novih zajedničkih graničnih prelaza ili rekonstrukcija postojećih zavisi od bilateralnih dogovora sa susjednim državama, kao i od evropskih integracija i tehničke opremljenosti infrastrukture. U planu su dodatna unapređenja, prije svega kroz digitalizaciju procesa i jačanje kapaciteta postojećih zajedničkih tačaka, naročito u kontekstu priprema za budući ulazak Crne Gore u EU. Trenutno je u planu otvaranje još dva zajednička prelaza, Šćepan polje – Hum i Cijevna Zarijebačka – Grabom - kaže nam Vujović.

Uvođenje zajedničkih graničnih prelaza donosi brojne konretne koristi, naročito u sektoru špedicije i transporta, navodi sagovornik eKapije. To je, prije svega, smanjenje vremena zadržavanja.

- Jedinstveni pregled dokumenata i robe znači da se kontrole obavljaju na jednoj tački, što značajno ubrzava prelazak granice. Takođe, povećava se efikasnost, a se smanjuju se troškovi. Naime, manje vremena provedenog na granici donosi niže operativne troškove za prevoznike i špeditere - ističe.

Još jedan benefit jeste povećanje transparentnosti i bezbjednosti, pošto zajednički nadzor omogućava efikasniju borbu protiv krijumčarenja, kao i bolju kontrolu nad protokom robe. Sve ovo, u konačnom, dovodi do povećanje konkurentnosti privrede.

- Brži transport robe doprinosi konkurentnijem poslovnom okruženju. Špediteri iz Crne Gore i regiona svakako osjećaju benefite ovakvog sistema, naročito na prometnim prelazima. Ipak, mnogi ističu da bi dalji napredak zahtijevao bolju tehničku opremljenost i digitalnu povezanost između službi obje države na granici - poručuje naš sagovornik.

Pored integrisanih graničnih prelaza, kompanije koje posluju u sektori transporta i logistike imaju i mogućnost sticanja statusa Ovlašćenog privrednog subjekta (AEO). To, pojašnjava naš sagovornik, u carinskom sistemu predstavlja međunarodno priznatu oznaku povjerenja, kojom se potvrđuje da određeni privredni subjekat posluje u skladu s važećim zakonima, pravilima bezbjednosti i ima dokazano uredno poslovanje. U Crnoj Gori trenutno deset kompanija ima status Ovlašćenog privrednog subjekta, odnosno AEO status (AEOS i AEOC), a u proceduri su još tri zahtjeva za sticanje te oznake.

- Koristi koje pruža status ovlašćenog privrednog subjekta (AEO) su brojne. Dobijanjem ovog statusa, koji predstavlja najviši stepen saradnje i partnerstva između carine i privrede, a u skladu sa najvišim standardima Evropske unije, privredni subjekti prepoznati su kao sigurni partneri i samim tim stekli su pravo na korišćenje većeg broja pogodnosti u carinskom postupku - navodi Vujović.

- U praksi, kompanije koje imaju AEO status ostvaruju prednost u operacijama, imaju reputaciju pouzdanih partnera i lakše se prilagođavaju zahtjevima međunarodnih tržišta i zakona - ističe Vujović.

Granični prelazi sa zemljama članicama EU, poput prelaza Debeli Brijeg – Karasovići sa Hrvatskom, predstavljaju ulaznu tačku u šengenski prostor. Upravo zbog toga, kaže naš sagovornik, kontrole su dodatno pojačane u skladu sa standardima Evropske unije.

- To donosi visoke zahtjeve za sigurnost, ali i prednosti, kao što su standardizovane procedure i predvidivost, korišćenje savremenih IT sistema, te veću mogućnost zajedničkih investicija i prekograničnih projekata kroz EU fondove - ističke.

Ipak, dodaje, iz ugla špeditera, ovo znači i potrebu za većom spremnošću, preciznijim dokumentovanjem i redovnim usklađivanjem sa propisima EU.

- Upravo zbog toga, Crna Gora je implementirala Novi kompjuterizovani tranzitni sistem (NCTS), koji je startovao od 1.oktobra 2024. godine, a doprinosi ostvarenju cilja – bespapirnim carinskim postupcima i ispunjavanju EU konvencija koje regulišu ovu oblast. Novom regulativom postiže se izuzetno visok nivo usaglašenosti sa Carinskim zakonom Unije, odnosno sa zahtjevima pregovaračkog poglavlja 29. Najznačajnija novina, u ovom kompleksnom zakonu punom procedura, je što će kompletan proces carinjenja biti bespapiran. Razmjene informacija, kao što su deklaracije, zahtjevi ili odluke, između carinskih organa i privrednih subjekata, te čuvanje tih informacija vršiće se upotrebom tehnika elektronske obrade podataka - navodi Vujović.

Kako pojašnjava, pristupanje Crne Gore konvencijama je od višestrukog značaja za državu, jer će crnogorskim privrednicima omogućiti da postanu konkurentniji na evropskom tržištu, uz povećanje broja tranzita kroz Crnu Goru što će uticati na porast prihoda.

- Primjena konvencija osigurava i uslove za jačanje borbe protiv carinskih prekršaja i sprečavanje korupcije jer se najveći dio sprovođenja carinskih formalnosti obavlja automatski - dodaje.

Zajednički granični prelazi i sticanje AEO statusa svakako olakšavaju posao špediterima. To ipak nije dovoljno, jer su zastoji na granicama i dalje prisutni. Prema riječima našeg sagovornika, konačno rješavanje ovog problema zahtijeva kombinaciju zakonskih, infrastrukturnih, tehničkih i organizacionih mjera.

- Konačno, jedan od ključnih faktora je i politička volja za ubrzanom modernizacijom granične infrastrukture i implementacijom međunarodnih standarda - zaključuje Filip Vujović u razgovoru za eKapiju.