Sve više ljudi oseća nezadovoljstvo i stres na radnom mestu - Šta je rešenje?

Osim izbora partnera u životu, među važnijima koje ćete napraviti jeste izbor profesije. Od toga dosta zavisi raspoloženje, ali i napredovanje na poslu. Poslednjih godina, prema podacima najnovijeg istraživanja zadovoljstvo životom i angažovanost na radnom mestu opala je širom sveta – zbog pogrešnog izbora, manje motivacije, ali i okruženja.

Gomila nedovršenog posla, uz loš odnos sa kolegama neminovno dovode do neraspoloženja – i to ne samo prvog radnog dana u nedelji.

Na pitanja američke agencije Galup, koja su postavljena ispitanicima širom sveta – koliko su zadovoljni, koliko su angažovani na poslu, da li su pod stresom – odgovori su kako u svetu, tako i našem okruženju, uglavnom bili isti – nezadovoljni su, nedovoljno angažovani i zabrinuti.

- Kako možemo da utičemo na to? Najpre tako što ćemo biti svesni da postoje stvari koje možemo da menjamo, postoje stvari koje možda ne možemo. Dobri međuljudski odnosi, saradnja sa kolegama je jako važna i naravno jedno dobro, adekvatno vođstvo. Oni timovi i one organizacije koje imaju dobro vođenje su oni timovi u kojima pojedinci mogu da se osećaju i sigurno i zbrinuto i onda mogu da daju svoj maksimum i da imaju veći stepen zadovoljstva - ističe Radmila Vulić Bojović, psiholog i porodični psihoterapeut.

- Ne zavisi dakle samo od uslova rada, zavisi dosta i od nas kao ličnosti, naše strukture ličnosti, naših osobina koliko smo mi sposobni da se prilagođavamo uslovima rada, koliko umemo da tolerišemo frustracije, koliko se dobro povezujemo sa drugim ljudima. Tako možemo i sami nešto da uradimo da bismo povećali svoje zadovoljstvo poslom, a to je da vidimo čime smo tačno nezadovoljni, da probamo to da rešimo, da se bolje povežemo sa svojim kolegama, da učimo neke nove veštine, da iznesemo svoj problem, ako ga ima, svom menadžmentu, nadređenima - savetuje psiholog i psihoterapeut Jovana Pešić.

Zaposleni veći deo dana provode na radnom mestu, pa nije iznenađenje što posao ima značajan uticaj i na to kako procenjuju svoj život. U ovom istraživanju se navodi da je 16 godina unazad, kvalitet života varirao. Najbolji rezultati zabeleženi su 2022. Podaci za prošlu godinu pokazuju da je ta vrednost ponovo globalno opala.

- Veoma su usko povezani. Što imamo više stresa u poslu, nekako ne možemo da se prilagodimo, kada je negativan, hroničan, to se i više snižava naše zadovoljstvo samim poslom. I obrnuto, što smo više nezadovoljni različitim aspektima rada to više svoj posao doživljavamo kao težak i stresan. Postoje različiti izvori stresa na radnom mestu. To može biti do samog posla, na primer previše zadataka ili preteški zadaci koje ne možemo da obavljamo, zatim može biti vezano za međuljudske odnose koji mogu biti narušeni, to posebno može ljudima da smeta u radnom okruženju. Može biti i do drugih faktora – loših uslova rada, malih primanja, loših ugovora i sveukupno nekih loših uslova na našem poslu - napominje Pešićeva.

Među 38 zemalja Evrope na prvom mestu po angažovanosti na poslu je Rumunija (35 odsto). U prvoj polovini su BiH i Srbija sa 17 odsto, Crna Gora je na 20 mestu, Nemačka na 27 mestu (12 odsto), a Hrvatska na poslednjem 38. mestu sa samo sedam odsto angažovanih.

- Ukoliko nezadovoljstvo traje dugo, ukoliko vidimo da smo pokušali i inicirali neke promene koje se nisu odvijale onako kako smo očekivali, i naravno, ukoliko imamo mogućnosti za to, a vrlo često nemamo, ali ako imamo mogućnosti, mislim da je dosta dobar znak ako ne možemo da nađemo neki svoj unutrašnji mir i ukoliko pri pomisli na posao se nekako aktiviraju ti mehanizmi koji signaliziraju napetost i stres, onda je vreme da podvučemo crtu i da kažemo – ne, za mene je nešto drugo - naglašava Radmila Vulić Bojić.

Pre nego što su podvukli crtu, pojedini Amerikanci, nezadovoljni angažovanjem na poslu, na društvenim mrežama osmislili su novi trend – "tihi otkaz". Neki su ga definisali kao odbacivanje ideje da posao treba potpuno da dominira nečijim životom, dok drugi kažu da je to mentalno i emotivno odjavljivanje sa posla i obavljanje samo onoga što se smatra osnovnim minimumom.

– Uživamo u obavljanju zadataka koji su nam dodeljeni;

– Osećamo se dobro sa ljudima sa kojima radimo;

– Zadovoljni smo finansijskim sredstvima koje dobijamo od posla;

– Na poslu se osećamo poštovano i priznato.