Kafana Amerikanac čuva duh Niša - Jedna porodica, jedna ideja i vek posvećenosti

Kafana "Amerikanac" izložbom obeležava veliki jubilej – punih sto godina postojanja. U tesnoj Kovanlučkoj ulici uvek ima mesta za prolazak gostiju, do mesta koje čitav vek okuplja gurmane, zaljubljenike u dobru hranu i gradski merak.

Ova poznata kafana stasavala, rasla i razvijala se sa gradom, istrpela teške godine i opstala uprkos novim trendovima. Zadržala je ono najbitnije duh juga Srbije i toplo gostoprimstvo koje se porodično uz veliku ljubav prenosi.

"Amerikanac" nije samo kafana – to je istorija Niša koja traje. Mesto za svadbe, rođendane, slavlja ali i mesto gde se gorko plakalo a tuga natapala ,jakim pićima. I sve je to taj pomalo tajanstveni život kafane, čiji zidovi pamte poznata imena Balkana.

"Amerikanac" je bio škola ugostiteljstva – kroz ovu kuhinju i salu prošle su generacije mladih koji su ovde učili zanat, ali i kako se gost prima kao brat.

- Mnogo mi je drago kada negde u gradu naiđem na konobare koji mi kažu da su počeli kod nas kao učenici ugostiteljske škole i da su prvu ljubav prema kafanskom životu stekli baš kod nas" - kaže Nenad Mandić, jedan od naslednika ove porodične priče.

On dalje objašnjava istorijat kafane, pa ističe da mnogi i ne znaju da je upravo Urnebes salata, dobila ime u ovoj kafani.

Kokan, kako ga prijatelji zovu pojašnjava da je upravo ova salata ime dobila slučajno.

- Janez Vrhovec glumac je tražio da baba malo ‘obogati’ sir. Dodala je jaje, začine…i kada je on to probao, rekao je – ‘ovo je urnebesno!’ Tako je to ime i ostalo. Ranije je u urnebes išlo i jaje - kazao je Kokan.

Ova popularna kafana može da se pohvali i brojnim nagradama, od kojih ipak izdvajaju "Turistički cvet", koji i danas ponosno stoji na jednom od stolova u bašti kafane, gde je ceo jedan zid odvojen za izložbu arhivskog materijala koji je pažljivo čuvan. Tu je i "Zlatna viljuška" i više priznanja sa Roštiljijada u Leskovcu, kao i nagrade za menadžment i celokupan doprinos ugostiteljstvu.

Na panoima ima slika, novinskih članaka, reklama ali pre svega priča sa dušom, koju ova kafana zasigurno ima.

Mnoge Nišlije za ovu kafanu kažu da je jedan od brendova grada, jer je mnogo decenija ona predstavljala nas kao dobre domaćine i vrsne kulinare. Od skromnog lokala na periferiji, "Amerikanac" je postao mesto na koje se dolazilo peške iz centra – i to ne bilo ko. Tokom Filmskih susreta, kafana je postala nezaobilazna za glumce, umetnike i goste festivala.

Kokanov brat, Jovan Mandić kaže da se rado priseća baš tih dana, kada je kafana živela svoje najsvetlije dane.

- Kao dete sam išao kod komšija da tražimo dodatne stolice, samo da ne odbijemo nijednog gosta - kaže brat i dodaje da putuju u drugi vek uz istu takvu pozitivnu energiju. Jovan je među prvima otvorio kafić "Joy" u Nišu, o čemu su Niške Vesti već pisale.

Priča "Amerikanca" počinje davne 1925. godine, kada je Nikola Mandić, po povratku iz Amerike, zajedno sa suprugom otvorio kafanu koja će postati mnogo više od ugostiteljskog objekta – brend grada na Nišavi.

U predratnim godinama, Mandići su u centru Niša imali još jednu kafanu, simbolično nazvanu "Amerika". Obe su nakon Drugog svetskog rata nacionalizovane, ali je porodična ugostiteljska tradicija opstala. Njegov sin Milan obnovio je "Amerikanca" 1966. godine na istoj lokaciji.

Ubrzo je restoran postao prestižno mesto – omiljeno među glumcima, posebno tokom Filmskih susreta u Nišu. Tokom osamdesetih, popularnost kafane kulminira uvođenjem "Disko-bara Amerikanac", jedinstvenog koncepta tog vremena, koji je privlačio goste iz svih krajeva bivše Jugoslavije. U vreme kada je Niš bio avionski povezan sa Ljubljanom, gosti su čak dolazili avionom na ručak.

Kafana je zatvorena 2009. godine usled finansijskih poteškoća, ali je već 2013. ponovo otvorena. Sve do danas ostaje u vlasništvu porodice Mandić.

Porodica Mandić generacijama je njegovala tri osnovna principa ugostiteljstva: gost je uvek gazda, ponuda mora biti bogata i jedinstvena, a kafana nije posao, već način života.

Tokom decenija, "Amerikanac" su pohodile brojne slavne ličnosti – od Elizabet Tejlor i Ričarda Bartona, preko ekipe filma "Bitka na Neretvi", do domaćih velikana poput Bate Živojinovića, Ljubiše Samardžića, Voje Brajovića, Nede Arnerić i Minimaksa. Čak je i Bora Đorđević posvetio pesmu ovom restoranu, koju je kasnije snimio bend "Kerber".

Specijaliteti kuće – D’ Best, Vetrenjača i Fišeklije – ušli su u urbanu legendu, a za muziku bez ozvučenja govorilo se da je praznik za uši.

Poseban pečat kafani dala je Dragica Mandić – "keva", kako su je svi zvali. Po rečima mnogih, bila je duša restorana, kuvarica i domaćin u pravom smislu reči.

Gostima je spremala ono što je spremala i svojoj porodici, ispraćala ih kao rodbinu i često znala da iz kafane isprati i one koji nisu znali da mere piće.

Njen kulinarski talenat bio je legendaran, a recept za čuveno punjeno prase osmislila je po uzoru na jedno jelo iz Rima, koje joj je sin Kokan doneo. U kuhinji je znala da zamesti i više od sto kilograma brašna dnevno, a njene pogače i dan-danas se pamte.

Nakon njene smrti 1999. godine, tradicija je nastavljena. Otvoreni su novi lokali – "Amerikanac 2", italijanski restoran i objekti brze hrane, a kafana je ostala mesto koje čuva duh starog Niša. Krajem 2022. godine, u Oficirskom domu priređena je izložba posvećena "Amerikancu 2", kao omaž vremenu koje je oblikovalo nišku ugostiteljsku i kulturnu scenu.

Kafana "Amerikanac" nije samo restoran. Ona je deo kolektivnog sećanja, mesto susreta, emocija, anegdota, slavnih gostiju i onih kojima je samo bila utočište posle teškog dana. Jedna porodica, jedna ideja i vek posvećenosti – to je ono što čini "Amerikanca" živom legendom Niša.