Mašinsko prevođenje-snovi ili bliska budućnost?

Ideja mašinskog prevođenja nije nova i svakako nije vezana za pojavu računara. Koreni ove ideje sežu čak u 17. vek. Godine 1629. Rene Dekart je predložio univerzalni jezik po kome bi se za slične ideje u različitim jezicima koristili isti znaci.

U poslednje vreme se na Internetu sve češće sreću mašinski prevodioci kao pomoć u razumevanju teksta napisanog na jezicima koje ne govorimo. Od svih je verovatno najpoznatiji "Google Translate". Neki ga kude, neki ga hvale, ali gotovo su svi čuli za njega. Bez obzira na sve svoje nesavršenosti, mnogima je pritekao u pomoć u pravom trenutku.

Pokušali smo da analiziramo argumente za i protiv mašinskog prevođenja, i došli do sledećih rezultata:

U korist mašinskih prevodilaca govore sledeće činjenice:
- većina ovakvih programa može se naći besplatno na Internetu, što je svakako daleko jeftinije nego angažovanje profesionalnog prevodioca.
- obzirom da ovakvi programi nude prevode za gotovo sve jezičke kombinacije, nema potrebe da se gubi vreme na potragu za odgovarajućim prevodiocem
- za prevod je dovoljno nekoliko klikova

Pored svih prednosti, ne možemo da zanemarimo bitnu činjenicu koja nepobitno govori u korist profesionalnih prevodilaca, a to je da su mašinski prevodioci još uvek nedovoljno razvijeni da bi prepoznali sve nijanse prirodnog jezika i obezbedili kvalitetan prevod.

Šta je zapravo "mašinsko prevođenje"?

Mašinsko prevođenje, (najčešće označeno skraćenicom MT – Machine Translation) predstavlja segment računarske lingvistike koji se bavi istraživanjem upotrebe softvera za prevod teksta ili govora sa jednog prirodnog jezika na drugi. Na osnovnom nivou, MT zapravo vrši prostu zamenu reči iz jednog prirodnog jezika rečju iz drugog. Ali ovo samo po sebi uglavnom ne može da pruži kvalitetne rezultate prevoda jer je neophodno prepoznavanje kompletnih fraza i njihovih ekvivalenata u jeziku na koji se prevodi.

Da li su ovo problemi koji će biti prevaziđeni u budućnosti i da li će jednog dana čovek biti zamenjen mašinom i u ovom poslu?

Za sada je još uvek ljudski faktor nezamenjiv, a do savršenog mašinskog prevoda dalek je put. Države širom sveta ulažu velike napore i sredstva u razvoj ove vrste softvera. Međutim, razvoj odgovarajućeg metoda za numeričku ocenu kvaliteta mašinskog prevoda je veliki izazov. U mnogim oblastima nauke, postoje merljivi indeksi efikasnosti. Obzirom da je prirodni jezik komplikovan, procena tačnosti prevoda je izuzetno teška.

Dve potpuno različite sekvence reči (rečenice) mogu da budu u potpunosti jednake (na primer, dva načina da se izrazi isto značenje), ili pak dve sekvence koje se razlikuju u neznatnom detalju mogu da imaju potpuno različita značenja (na primer, potvrdna i odrična rečenica koje se razlikuju samo u odričnoj rečci "ne").

Sa pojavom mašinskog prevođenja, javila se i potreba za novom profesijom.

Prevodilačke agencije širom sveta sve više traže lektore specijalizovane za lekturu mašinski prevedenih tekstova. Verovatno se iskustva od jezika do jezika razlikuju. U slučaju srpskog jezika, zbog kompleksnosti gramatike i sličnosti sa drugim jezicima iz regiona, za lekturu i korekturu ovakvog prevoda potrebno je barem isto, ako ne i više vremena koliko i dobrom prevodiocu da uradi prevod iz početka, tako da to još uvek ne predstavlja značajnije smanjenje troškova za korisnike, a naročito ne uštedu vremena za prevodioca.

A gde su profesionalni prevodioci u celoj ovoj poplavi tehnoloških dostignuća?

Da li će mašina moći da razlikuje suptilne nijanse značenja pojedinih reči, rečenica, sintagmi, idioma, da li će moći da pokaže elokvenciju, visprenost i raznovrsnost potrebnu za marketinške i reklamne tekstove, da li će moći da uoči skrivena značenja jednog ugovora koje mogu drastično da utiču na tumačenje i da ih prenese na prevod, da li će čovek ikada moći u potpunosti da se osloni na mašinu na ovom polju?

Svi ljubitelji "Ratova zvezda" ili "Odiseje u svemiru" rekli bi: "Nikad ne reci nikad". Iako ne želimo da potcenimo značaj tehničkih dostignuća, kojima se i sami svakodnevno koristimo u svom radu, ipak smatramo da je pravi prevodilac i dalje nezamenjiv kao pouzdan partner u poslovanju svake firme koja želi da bude prisutna na međunarodnom tržištu.

Piše: Cinzia Šišović

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz magazina "Profit", april 2013)