Skupština Grada Beograda usvojila Plan detaljne regulacije šinskih sistema - Korak do početka izgradnje metroa

Vesić je odbornicima poručio da bi trebalo da budu ponosni što su, kako je rekao, deo generacije koja će započeti realizaciju ovog projekta.

– Izgradnja beogradskog metroa počeće 22. novembra, kada se kreće sa nasipanjem Makiškog polja sa 1,4 miliona kubika zemlje na parceli veličine 72 hektara. U februaru sledeće godine potpisuje se ugovor o izgradnji depoa, a u martu naredne godine ugovor o izgradnji nešto više od sedam kilometara pristupnih saobraćajnica sa kompletnom infrastrukturom. U julu naredne godine potpisujemo ugovor o izgradnji prve linije metroa i za godinu dana počeće kopanje prve linije. Potrebno je oko godinu dana da se izradi mašina "krtica", kojom će biti kopano nešto više od 11 kilometara trase prve linije – rekao je Vesić, navodi se u saopštenju objavljenom na zvaničnom sajtu Grada Beoinfo.

Prema njegovim rečima, u maju 2023. godine počeće izgradnja saobraćajnica, dok u novembru iste godine počinje bušenje tunela.

– U septembru 2023. godine počinje izgradnja metro stanica, kojih ima 22 na prvoj liniji koja bi trebalo da bude završena 2028. godine, a druga 2030. godine. Izgradnja druge linije će biti lakša, jer ćemo imati "krticu", a radiće se manji depo na Bežanijskoj kosi. Svaku metro stanicu dizajniraće domaće arhitekte i već je raspisan konkurs za 16 ili 17 stanica. Svaka stanica biće drugačija i "govoriće" o delu grada gde se nalazi. Na taj način ćemo dati podršku domaćin stručnjacima da učestvuju u izgradnji beogradskog metroa. Plan generalne regulacije šinskih sistema u Beogradu je jedinstven budući da predviđa da ovaj vid transporta do 2030. godine postane dominantan u Beogradu – dodao je Vesić.

Vesić je istakao da će BG voz biti proširen na 223 kilometara sa 76 stanica i sa 500 polazaka dnevno, naspram sadašnja 104 polaska.

– To znači da ćemo izgraditi nove pruge BG voza do Surčina i Obrenovca. Stanovnici Surčina, Obrenovca, Lazarevca, Mladenovca, Sopota i Barajeva imaće gradsku železnicu na 10 do 15 minuta "u špicu" i na 45 minuta "van špica". Tramvajska mreža proširiće se za 42,6 kilometara i dominantni sistem prevoza 2030. godine biće šinski sistem, koji je nezavistan, ima visok kapacitet i ne zavisi od gužvi. Beograd neće imati nijedno vozilo na fosilna goriva, već na prirodni gas ili električnu energiju, a sa rešavanjem saobraćajnih problema biće rešeni i ekološki – rekao je Vesić.

On je istakao da su trase metroa posledica petogodišnjeg rada naših i međunarodnih stručnjaka.

– Rađeno je merenje saobraćaja, model javnog prevoza, master plan saobraćaja, a učestvovali su Saobraćajni fakultet, Urbanistički zavod, Ežis, britanska kompanija WSP. Utvrđeno je da kod "Sajma" imamo 9.000 putnika u vršnom času, u Despota Stefana 4.800, u Višnjičkoj ulici 3.600, kod Vukovog spomenika 2.600, a kod Pravnog fakulteta 1.900 putnika. Bulevarom vojvode Mišića i Savskom prođe 1.200 autobusa dnevno i to je saobraćajno najopterećeniji pravac – rekao je Vesić.

On je, odgovarajući na primedbe da metro neće ići ispod Kliničkog centra, rekao da su stručnjaci bili saglasni da zbog osetljivosti medicinskih instrumenata i vibracija trasa metroa ne treba da ide ispod Kliničkog centra.

– Metro stanica "Mostar" je udaljena 400 metara od Kliničkog centra, a u dvorištu centra se pravi podzemni ulaz gde će biti podvožnjak sa pokretnom trakom koji će voditi pravo na metro stanicu - rekao je Vesić.