Stojče Taskov, regionalni direktor "EOS Matrix" za istočnu Evropu - Prinudna naplata u Srbiji traje predugo

(Stojče Taskov)

Slovenačka "slaba banka", "podgorički pristup" kojim crnogorske banke izmeštaju deo loših potraživanja u poseban entitet, kao i svaka druga inicijativa koja znači prebacivanje loših plasmana iz jedne u drugu banku ili povezano preduzeće, nisu rešenje već odlaganje rešenja za sređivanje stanja u bankarskom sektoru. "Ne boli vas više glava, ali sada vas boli stopalo" - tako Stojče Taskov regionalni direktor "EOS Matrixa" za Istočnu Evropu, u intervjuu za "Biznis i Finansije" ocenjuje neke od aktuelnih regionalnih izuma za oslobađanje od loše aktive.

Rešavanje problema visokog nivoa nenaplativih kredita (NLP) znači sistemsko uvećavanje efikasnosti postupka za naplatu potraživanja ili prodaju bankarskih NPL-a izvan bankarskog sektora, i investicije u uvećavanje efikasnosti kreditne procene kako se NPL ne bi opet gomilao.

Problemi koje banke imaju u naplati potraživanja samo su deo ukupnih problema u naplati potraživanja u zemlji, koje - kad se sve uzme u obzir – posle Grčke, čine Srbiju drugim najpoželjnijim mestom za dužnike, smatra Taskov.

EOS je najveća svetska platforma za naplatu potraživanja, i u 2012 godini je ostvarila najbolje rezultate u istoriji svog poslovanja, pre svega zahvaljujući velikim akvizicijama u brzorastućim ekonomijama poput Kine, Indije i Brazila, a zatim u Francuskoj i Španiji, ali je glavni generator profita EOS i dalje Nemačka. Region Istočne Evrope je takođe imao rekordne rezultate, prvenstveno Rusija, Slovačka, Rumunija i Hrvatska, dok je u Srbiji kompanija imala najtežu godinu od kako posluje na ovdašnjem tržištu.

- To je, zapravo odraz stanja srpskog finansijskog tržišta, snage nacionalne ekonomije i regulatornih ograničavanja našeg poslovanja - ocenjuje Taskov. Primer je i odluka Narodne banke Srbije da u paket prinudne naplate od marta uvrsti prinudnu naplatu dugova prema pravnim licima, ali da pritom ne dozvoli ustupanje dugova fizičkih lica drugim pravnim licima, izuzev bankama.

- Praktično je ukinuta jedna cela industrija koja je u svetu procenjena na više od 6 triliona evra godišnje - kaže Taskov.

Fizička lica, prema podacima Udruženja banaka Srbije, trenutno kasne sa otplatom kredita u ukupnom iznosu od 246 mil EUR, dok je nivo nenaplativih kredita (NPL) odobrenih privredi u Srbiji tri milijarde evra. Kada se uzmu u obzir i rezervacije na te loše plasmane koje iznose 100 procenata, onda je ukupno opterećenje u bilansima banaka zbog kredita sa docnjom preko 90 dana više od šest milijardi evra i prelazi ukupan kapital banaka u Srbiji od oko 5,5 mlrd EUR. Ovim ciframa treba dodati i mnoge druge dugove, države prema kompanijama, međukompanijske, dugovanja građana prema komunalnim preduzećima, i poverilačke odnose između domaćih i ino preduzeća između ostalog.

B&F: Mnoge zemlje u regionu pate od visoke nelikvidnosti u privredi, dugih rokova plaćanja, i relativno visokog nivoa nenaplativih kredita. Čija rešenja su se pokazala najefikasnijim u rešavanju dužničko poverilačkih odnosa i zašto?

- Najstrožija pravila koja regulišu dužničko-poverilačke odnose u fazi nastajanja, određivanje rokova plaćanja i posledica neplaćanja, postoje u Hrvatskoj. To je promovisano "Linićevim zakonom" koji uvodi zahtev za najviši nivo finansijske discipline od svih učesnika u poslovnim odnosima, kao i od predstavnika same države. Maksimalan rok plaćanja koji može da se ugovori za neobezbeđena potraživanja je 30 dana, a kada je dužnik država 45 dana. Znači, ograničeno je čak i temeljno načelo građanskog prava – sloboda dispozicija u korist finansijske discipline i zaštite poverioca.

Najkompletniji i najefikasniji sistem prinudne naplate – u slučajevima kada postane jasno da se obaveze iz ugovora neće dobrovoljno izvršiti postoji u Sloveniji i Makedoniji. Na primer: Postupak prinudne naplate potraživanja, od dana kada se poverilac legitimiše kao nosilac prava u notarskom postupku (iskjučiva nadležnost po platnim nalozima) do prinudne naplate preko privatnih izvršitelja (isklučiva nadležnost po svim potraživanjima, čak i potraživanja od države), može se završiti u roku od 28 dana. To su sistemi koji imaju efikasne institucije i procedure pomoću kojih sprovode finansijsku disciplinu za dobrobit društva u celini. Kako dužničko-poverilački odnosi imaju dve strane, tako možemo rangirati i države gde je najbolje biti dužnik. Na prvom mestu među ovim državama, bez konkurencije je Grčka, a odmah iza nje sledi Srbija gde je sasvim pristojno i moralno opravdano biti dužnik. U obe države, ne postoje efikasne institucije i procedure koje garantuju zadovoljavajući nivo pravne sigurnosti poverilaca.

B&F: Zemlje u regionu su na različite načine pristupile rešavanju pitanja nenaplativih kredita. Slovenija se opredelila za "slabu banku", u Crnoj Gori su banke izdvojile pojedina sporna potraživanja koja bi trebalo da budu naplaćena preko posebnog entiteta, a NBS je nedavno omogućila bankama da izdvajaju nenaplative kredite u posebne entitete. Kako ocenjujete ta rešenja?

- Nasuprot ta tri pomenuta pristupa silne državne intervencije u ono što bi trebalo da bude slobodno tržište, u regionu imate primer hrvatskog rešenje koje je 100% tržišno rešenje. Sektor boniteta i regulative Narodne banke Hrvatske doneo je "smjernice za postupak kupoprodaje kreditnih plasmana" gde se reguliše da Banke mogu prodati svoja potraživanja na otvorenom tržištu. Prodaja ne sme da bude fiktivna po principu prebacivanja rizika u povezano preduzeće, jer se time ništa ne rešava i banka opet ostaje izložena riziku povezanog subjekta koji je "toksičan", već se mora prodati trećem licu, kao puni prenos rizika i ukupne odgovornosti bez bilo kakve garancije naplativosti prema trećem licu koje je u obavezi da cenu plati – odmah! Ovo rešenje je zaista rešenje, jer zahteva da se NPL i sav rizik iznese van bankarskog sistema.

Rešenje koje je po mom mišljenju vrh inteligentnog pristupa, jeste američko rešenje, gde je toksična aktiva spakovana u finansijske instrumente ABS (asset backed securities) i kroz berzu, izneta ne samo van bankarskog sistema SAD nego i van nacionalne ekonomije i najvećem delom završila na Islandu i u pola Evrope i sahranila ih!

B&F: U Srbiji je najveći dužnik država, zatim su tu dugovi preduzeća jednih prema drugima na lokalnom tržištu a slede dugovi preduzeća prema bankama i nenaplaćena potraživanja prema kompanijama u inostranstvu. U kojim od ovih dužničko poverilačkih relacija vaša firma vidi svoje mesto na tržištu?

- Mi podjednako pomažemo kako domaćim i stranim preduzećima tako i privatnim i državnim preduzećima. Uzimajući u obzir činjenicu da smo internacionalna platforma za naplatu potraživanja, posredujemo kako u domaćim tako i u internacionalnim dužničko poverilačkim odnosima i možemo puno da pomognemo izvoznim preduzećima.

Izvozna preduzeća snažno utiču na spoljno – trgovinski i platni bilans države u pozitivnom smislu. Daću Vam i konkretan primer - u Makedoniji postoji državna banka za podsticanje razvoja koja osigurava potraživanja izvoznim preduzećima, a EOS grupa stoji iza te banke. Kada strani partner difoltira i ne plati u dogovorenom roku, banka isplati iznos koji je osigurala prema domaćoj kompaniji. Domaća kompanija je istog trenutka naplatila svoje potraživanje, a banka kao novi poverilac ustupi svoje potraživanje EOS-u za naplatu u domicilnoj državi dužnika. Lokalna EOS kompanija preuzima slučaj i pred lokalnim organima vodi postupak naplate. Postupak ćemo voditi i protiv privatnih i protiv javnih predzeća koja su pravno validni dužnici.

B&F: Među vašim klijentima u Makedoniji je i najveća makedonska banka - Stopanska banka. Ko su vaši najčešći klijenti u regionu, banke, domicilna preduzeća ili ino preduzeća koja žele da naplate dugove od domicilnih firmi?

- Naši klijenti u celom svetu, pa i u Srbiji, jesu najveće banke na lokalnom tržištu i telekom industrija. Benefit EOS platforme dolazi do punog izražaja onda kada postoji veliki broj potraživanja u malim iznosima. Postupak za naplatu 10 potraživanja od 1 mil EUR je jako jednostavan. Dajete 10 predmeta advokatu. Zamislite kako izgleda postupak naplate 1 miliona potraživanja od po 10 EUR. Šta uraditi sa tim? Ukoliko nemate efikasnu platformu za naplatu potraživanja onda trošak naplate premašuje iznos duga, i sve se to prenosi na dužnika. Zato postoji EOS grupa, koja može efikasno i sa minimalnim troškovima da sprovede proces naplate i na 1 milion potraživanja bilo gde u svetu.

B&F: Koliko u proseku traje procedura prinudne naplate u Srbiji?

- Mnogo faktora utiče na dužinu postupka i ona zavisi od slučaja do slučaja, ali u svakom slučaju traje predugo. Srbiji nedostaju institucije koje će ubrzati postupak namirenja potraživanja poverioca koji se danas sprovodi kroz regularni sudski postupak. Hrvatska ima sistem notarijata i FINU, Slovenija i Makedonija notarijat i privatne izvršitelje. U Srbiji nema notarijata, čak i kada bi ga sutra uveli, predviđene nadležnosti su preuske da bi napravio bilo kakvu razliku u procesu naplate. U Srbiji postoje privatni izvršitelji, ali je i njihova nadležnost preusko postavljena - oni su nadležni samo u postupcima za namirenje potraživanja po osnovu komunalnih i sličnih usluga. Postoji još najmanje pet kategorija nespornih dugovanja koje se komotno još sutra mogu preneti u isključivu nadležnost privatnih izvršitelja, i time bi sistem dobio najmanje 25% veću efikasnost na nivou države.

B&F: Kako procenjujete kreditnu politiku bankarskog sektora u Srbiji u smislu procene rizika kome daju kredite?

- Kreditna politika srpskih banaka je obazriva i odgovorna ali je nizak nivo efikasnosti, jer tržištu u celini nedostaje efikasan sistem razmene kreditnih informacija. Razmena koja se vrši na nivou Udruženja banaka je nedovoljna da se izgradi pravi kreditni profil po datoj kreditnoj aplikaciji. Efikasan sistem za procenu kreditnog potencijala mora prvo da obuhvati kreditnu istoriju podnosioca zahteva po svim dugovanjima, uključujući dugovanja za usluge telekom operatera i dugovanja po komunalnim računima u periodu koji ne može da bude kraći od 10 godina. Ukoliko danas neko duguje za tri računa za telefon, možete sa 90% sigurnosti da prognozirate da će u sledecih 90 dana postati dužnik i po kreditu. To danas niko ne uzima u obzir. Drugo, godišnji iznos prijavljenih prihoda u poreskoj prijavi. Ovaj parametar je nužan za određivanje kreditnog rizika jer daje jasnu sliku odnosa postojećih dugova i potencijala da se ti dugovi servisiraju. Taj parametar ima sto puta veći značaj za jednu državu. Ako javno objavite da je nivo prihoda prijavljenih u poreskoj prijavi osnova kreditne sposobnosti onda destimulišete sve ljude da kriju svoje prihode. Ako sakriju prihode - postaju kreditno nesposobni. I treće, važno je voditi računa o broju i frekventnosti podnošenja aplikacija za kredit u poslednja tri meseca. Ukoliko je njihov broj i učestalost velika, to umanjuje kreditni rejting jer ukazuje na "očajničku" potrebu za novcem.

Ako uporedite ono što danas imate u Srbiji sa navedenim parametrima kako se određuje kreditni rizik, shvatićete da bankarskom tržištu nedostaje informacioni sistem za razmenu kreditnog boniteta i zbog toga je kompletni sistem institucionalno neefikasan. Ako na sve ovo dodate i neefikasnost sistema naplate, dobićete jasan odgovor zašto Srbija ima najveći NPL u regionu.

B&F: Zašto insistirate na promeni Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga u delu koji bi omogućio i drugim pravnim licima, izuzev banaka, da ustupaju potraživanja fizičkih lica?

- Zakonsko rešenje je sasvim u redu, ali njegovo tumačenje menja smisao Zakona i pravi ga bespredmetnim i besmislenim. Tumačenje člana 39. Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, dato od strane Narodne banke Srbije je promenilo smisao zakona, a to je zaštita korisnika finansijskih usluga, u zabranu samog prenosa potraživanja. Bilo bi korisno kada bi neko od učesnika finansijskog sistema napravio statistiku: koliko je ustupanja potraživanja nastalo nakon donošenja Zakona? Po mojim informacijama - nijedno! Ideja Zakona je da štiti korisnike finansijskih usluga, kada nastane promena na strani poverioca, a ne da de facto ukida tu mogućnost. Sa datim tumačenjem ceo član 39. je besmislen i mi na to ukazujemo sa stanovišta našeg međunarodnog iskustva.

Činjenica je da kupac potraživanja – novi poverilac, ne može da menja uslove kredita, osim u korist dužnika, i to je najveća zaštita koja se može ponuditi i za šta se mi odgovorno zalažemo. Ukoliko se potraživanje proda, dužnik može da dobije samo manji dug i bolje uslove plaćanja. Kome ovo ne odgovara? Da li građanima Srbije zaista ne odgovara da manje plate, ili državi da "izveze svoj NPL" u zamenu za keš?

Na kraju, činjenica je da Srbija teži ulasku u Evropsku uniju gde će morati da poštuje sve direktive i pravila jedinstvenog tržišta, a time i da promeni ovu odredbu. Logično je pitanje u čijem je interesu da se to ne dogodi već danas?

B&F: Šta očekujete od uvođenja institucije privatnih izvršitelja u Srbiji?

- Uvođenje institucije privatnih izvršitelja kompletira celokupni sistem prinudne naplate i znatno uvećava njegovu efikasnost. Šta vredi pravosnažna presuda ako ne možete da je izvršite? U Makedoniji, recimo, privatni izvršitelji imaju punu nadležnost da izvršavaju sve pravosnažne presude. Čak i kada je dužnik državni organ ili organizacija, lokalna samouprava ili javno preduzeće. Privatni izvršitelji mogu da sprovedu postupak blokade svih računa, da rade popis i plenidbu stvari i njihovu prodaju. Uvođenjem ove institucije znatno se poboljšala finansijska disciplina izvršavanja preuzetih obaveza, jer sada postoji jasna svest da ukoliko sebe stavite u poziciju da budete predmet izvršenja, dug vam se neverovatno uvećava. Ono što je bitno, jeste to da se ne sme zaboraviti pravo dužnika da uloži prigovor na samo postojanje ili visinu duga. Jer, kada jednom profunkcioniše mašinerija izvršavanja onda se u brzini postupka mogu učiniti i velike nepravde prema građanima ukoliko nema dobre kontrole procesa. Na tome se mora aktivno raditi.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz magazina "Biznis&Finansije", april 2013)