Solarni paneli danas zelena nada, sutra opasan otpad - Region bez postrojenja za reciklažu, da li će firma iz BiH prva ući u posao

Ekspanzija solarnih elektrana donosi brojne ekološke i energetske benefite, ali postavlja i važno pitanje: šta se dešava sa solarnim panelima nakon isteka njihovog životnog veka? Stručnjaci upozoravaju da, ukoliko se ne zbrinu na pravilan način, ovi paneli mogu postati ozbiljan ekološki problem, odnosno iz zelene energije da pređu u sivu zonu.

O ovoj temi o kojoj ćemo i te kako da se bavimo u skorijoj budućnosti, eKapija je razgovarala sa Matijom Marjanovićem direktorom firme Lucius iz Viteza koja uveliko radi na pripremi prvog postrojenja za reciklažu solarnih panela u BiH.

Marjanović nam objašnjava da solarni paneli imaju životni vek od 20 do 30 godina, nakon čega postaju elektronski otpad visokog rizika.

- Ukoliko završe na deponijama, mogu ispuštati teške metale poput olova i kadmijuma, kao i mikro čestice stakla koje mogu kontaminirati tlo i podzemne vode. Umesto da zelena energija ostane ekološki prihvatljiva, nepravilno odlaganje može je pretvoriti u ekološku pretnju.

Međutim, rešenje postoji, kaže, a to je reciklaža. Kroz adekvatan proces reciklaže, ističe, većina materijala iz panela može se ponovo iskoristiti.

- Više od 70% mase panela čini staklo, koje se može u potpunosti reciklirati. Takođe, aluminijski okviri, silicijum iz ćelija, kao i srebro i bakar iz elektroprovodnih slojeva mogu se vratiti u proizvodne procese.

Marjanović nam pojašnjava da trenutne tehnologije omogućavaju reciklažu između 90 i 95% materijala iz solarnih panela.

- Staklo i aluminijum mogu se direktno preraditi i vratiti u industriju, dok se silicijum može pročistiti i ponovo koristiti u proizvodnji novih panela. Metali poput bakra i srebra, iako prisutni u manjim količinama, imaju visoku tržišnu vrednost i široku primenu u elektroindustriji. Ipak, iako je reciklaža ekološki isplativa, ekonomski model još uvek zahteva subvencije i stratešku podršku. Troškovi reciklaže panela kreću se od 250 do 1.200 EUR, zavisno od tehnologije i stepena reciklaže.

S obzirom na životni vek solarnih panela, značajniji volumen za reciklažu očekuje se od 2030. godine, s vrhuncem između 2035. i 2040. Međutim, već sada postoje potrebe za reciklažom usled fizičkih oštećenja, grešaka u proizvodnji ili zamene starih panela novim, efikasnijim modelima.

- Uprkos rastućoj potrebi, u Bosni i Hercegovini i zemljama bivše Jugoslavije još uvek ne postoje specijalizovani pogoni za reciklažu solarnih panela. Trenutno, postoje firme koje se bave prikupljanjem i izvozom panela, ali ne i njihovom sistemskom reciklažom. To ostavlja prostor za razvoj ove industrije i priliku za one koji žele predvoditi tržište.

Firma Lucius već razvija pilot-projekte i testne linije za ručno rastavljanje solarnih panela, s ciljem otvaranja operativnog pogona u periodu 2026–2027. Potpuno automatizirani centar za reciklažu planiran je za period nakon 2030. godine, u zavinosti od tržišnih uslova i podrške institucija.

- Vreme u kojem živimo je izazovno. Donosimo odluke hladne glave, ali s jasnom strategijom – biti prvi i ostati što efikasniji - poručuje Marjanović i dodaje da planiraju da ulože značajna sredstva u ovu oblast.

U Evropskoj uniji, solarni paneli potpadaju pod WEEE direktivu (Waste Electrical and Electronic Equipment), koja obavezuje proizvođače i uvoznike da osiguraju prikupljanje i reciklažu panela te finansiranje procesa zbrinjavanja.

- Međutim, u zemljama regiona implementacija ove regulative je slaba. Dok Hrvatska, kao članica EU, ima razvijeniji sistem, rezultati su još uvek ograničeni. U Bosni i Hercegovini, Srbiji, Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji, zakonske obaveze i fondovi za reciklažu solarnih panela tek su u začetku, što usporava razvoj potrebne infrastrukture - kaže nam Matija Marjanović, direktor Luciosa.

Dodaje da trenutno stanje infrastrukture za prikupljanje i skladištenje solarnih panela u regionu nije na zadovoljavajućem nivou. Firme same skladište oštećene ili istrošene panele, često na neadekvatan način, dok centralizovani sistemi za prikupljanje ne postoje. Visoki troškovi transporta opasnog otpada dodatno otežavaju situaciju.

- Ipak, sve veća potreba za reciklažom otvara vrata za nove investicije i razvoj industrije. Kompanije koje se na vreme pozicioniraju u ovoj oblasti imaće priliku ne samo da reše ekološki problem, već i da izgrade profitabilan i održiv poslovni model u sektoru zelene energije - zaključuje Marjanović.