Prijava

Moja eKapija

Kontakt

Početna

Vesti

Otvorena je najveća hrvatska konferencija o obnovljivim izvorima energije: Dani OIE 2025

Izvor: eKapija

Četvrtak, 22.05.2025.

12:07

Komentari

Podeli

(Foto: jaroslava V/shutterstock.com)

U organizaciji Obnovljivih izvora energije Hrvatske (OIEH), danas je u Splitu svečano otvorena konferencija Dani obnovljivih izvora energije 2025. (OIE Dais), koja okuplja ključne učesnike energetske tranzicije iz Hrvatske i inozemstva. Tokom tri dana, 400 učesnika iz 19 zemalja, 115 kompanija i 30 institucija će razgovarati o najvažnijim temama za razvoj održivog energetskog sistema – od zakonodavnog okvira i finansiranja projekata do integracije obnovljivih izvora u mrežu i zaštite životne sredine.

Konferenciju su podržali Ministarstvo privrede, Ministarstvo za prostorno uređenje, građevinarstvo i državnu imovinu i Ministarstvo zaštite životne sredine i zelene tranzicije – uz podršku vodećih evropskih i domaćih institucija i organizacija: Evropske komisije, Evropske investicione banke, Evropske banke za obnovu i razvoj, VindEurope, SolarPover Europe i Instituta HrvojE PožarIH za energiju.

U uvodnim govorima je naglašena važnost ubrzanja zelene tranzicije u kontekstu klimatskih izazova i sigurnosti snabdevanja energijom.

Konferenciju je otvorila Maja Pokrovac, direktorica obnovljivih izvora energije Hrvatske (OIEH). Kako je naglasila na samom početku, ovo je najveći godišnji skup znanja, iskustva i konkretnih rešenja u oblasti obnovljivih izvora energije:

– Ovaj skup nije politički ni ideološki, već profesionalni, fokusiran na primenu energije kao jednog od ključnih stubova privrede. Tokom tri dana razgovaraćemo o megavatima, vezama, fleksibilnosti, kapacitetima mreže, predvidljivosti tržišta, ali i o nečemu možda još važnijem, poverenju. U sistem, u institucije, u državu koja više nema izgovor da ne koristi svoje domaće energente.

Ona je istakla i da hrvatska elektromreža, stara više od 40 godina, nije spremna za zahteve zelene tranzicije.

– Ne možemo očekivati da privatni sektor sam snosi teret svoje modernizacije, to je pitanje strateške i nacionalne bezbednosti. Regulacija dodatno usporava procese. Već treću godinu nemamo odluku o ceni priključenja na mrežu, a uskoro nam ističu rokovi za korišćenje brojnih energetskih dozvola. Zato smo predložili Vladi da zamrzne rokove važenja saglasnosti dok se ne stvore uslovi za sprovođenje.

Žič Dikson, direktor WindEurope-a, napomenuo je da je zaista impresivno ono što se radi u Hrvatskoj, jer su vetroelektrane prošle godine davale 15 posto ukupne energije koja se troši u zemlji, a 2025. se očekuje da će taj udeo porasti na čak 25 posto.

- Evropska unija je nedavno uvela nova pravila; sada je obavezno da ceo proces licenciranja bude 100 odsto digitalizovan. Pored toga, projekti OIE su formalno proglašeni projektima od preovlađujućeg javnog interesa.
- Imamo planove za novi vetar i solarnu energiju, ali da li će biti i nova mreža koja može da podrži ove projekte? Trenutno nijedna država nema plan koji predviđa izgradnju mreže u okviru planova, a za Evropsku komisiju je to postalo ključno pitanje. Upravo zbog toga dolazi novi evropski mrežni paket; EU fondovi bi trebalo da bar delimično obezbede da su elektroenergetske mreže spremne za nove projekte OIE. Dikson kaže da se ne može setiti nijedne druge zemlje u Evropi u kojoj su investitori morali da čekaju tri godine da saznaju cenu priključenja na mrežu, kao što je slučaj u Hrvatskoj.

Ante Šošić, zamjenik župana Splitsko-dalmatinske županije, naglasio je da je tema obnovljivih izvora energije globalna i izuzetno važna, o čemu govori i činjenica da su u Split doputovali predstavnici iz 19 zemalja i 115 kompanija.

- U Splitsko-dalmatinskoj županiji fokusirani smo na konkretne korake: radimo na energetskoj obnovi zgrada, potičemo postavljanje solarnih sistema i nastojimo potaknuti građane da aktivno učestvuju u tranziciji. U poslednje dve godine, zahvaljujući našim merama, postavljeno je 827 solarnih elektrana na porodične kuće. Takođe smo podsticali opštine i gradove da modernizuju sisteme javne rasvete, a beležimo i značajan porast broja toplotnih pumpi i solarnih sistema u domaćinstvima. Županije, iako ne izdaju dozvole, imaju veoma važnu ulogu u prostornom planiranju jer se kroz naše planove određuje gdje će se graditi energetski objekti. A naš prostorni plan trenutno predviđa oko 60 lokacija za solarne i vetroelektrane, što je jasan pokazatelj da smo prepoznali trenutak i ozbiljno shvatili značaj ove teme – rekao je Šošić.

Tonči Glavinić, vd predsednika, naglasio je da OIE nikada nisu odigrale važniju i presudniju ulogu nego danas, u vreme kada se svet suočava sa velikim izazovima energetske tranzicije i klimatskih promena. Direktor Uprave za sprovođenje rekonstrukcije u Ministarstvu za prostorno uređenje, građevinarstvo i državnu imovinu (MPUGDI).

– Vlada je jasno zacrtala svoje ciljeve, a to su dekarbonizacija privrede i povećanje udela obnovljivih izvora energije u ukupnoj proizvodnji energije. U skladu sa ovim ciljevima, donesen je zaključak 2022. godine o imenovanju Ministarstva za prostorno uređenje, građevinarstvo i državnu imovinu za koordinatora za unapređenje procedura planiranja i izgradnje solarnih elektrana. Već u leto 2023. usledile su izmene i dopune Zakona o uređenju prostora kojima su jasno definisane površine na kojima se mogu graditi solarne elektrane, što je bio važan korak u otklanjanju prepreka razvoju solarne energije. Početkom 2024. godine usvojen je Pravilnik o jednostavnim zgradama, čime su procedure dodatno ubrzane. Omogućava izgradnju solarnih elektrana snage do 10 MV bez izdavanja lokacijske i građevinske dozvole, naravno, uz obavezu poštovanja glavnog projekta – objasnio je Glavinić i dodao da je Ministarstvo odigralo ključnu ulogu u obezbeđivanju povoljne investicione klime u ovom procesu, ali njihov posao nije završen. Ove godine očekuju donošenje novog Zakona o uređenju prostora, čije je usvajanje zakazano za poslednji kvartal 2025. godine.

- Naš cilj ostaje jasan. Trebalo bi nastojati da što više unaprijedimo i ubrzamo izgradnju solarnih elektrana u Hrvatskoj, dajući na taj način snažan doprinos zelenoj tranziciji i energetskoj nezavisnosti - rekao je Tonči Glavinić.

Hana Huzjak, viša ekonomska savetnica u Evropskoj komisiji, rekla je da je često pitaju: "Hoće li Evropa odustati od svojih zelenih ciljeva?"

- Sa zadovoljstvom mogu da kažem, a važno je da to ponavljam, energetska tranzicija neće stati. Jasno je da obnovljivi izvori energije i dalja dekarbonizacija nisu ni luksuz ni idealistički projekat. Oni su osnovno sredstvo za zaštitu klime, jačanje ekonomije i evropskog suvereniteta. Ne zato što Evropa ima neku "zelenu ideologiju", već zato što je nastavak energetske tranzicije jedino logično – rekla je Huzjak i dodala da je u poslednje tri godine udeo obnovljivih izvora u evropskoj potrošnji energije povećan sa 36 na 46 odsto. Zahvaljujući tome građani su na računima za struju uštedeli oko 100 milijardi evra, a energija vetra i sunca prvi put su nadmašila proizvodnju iz fosilnih goriva.

– Evropska komisija je u februaru predstavila Akcioni plan pristupačne energije. Ali njen cilj nije samo snižavanje cena, cilj je ubrzanje energetske tranzicije. Procenjene su potencijalne uštede do 2040 2,5 biliona evra. Zbog toga radimo na ubrzanju procesa dobijanja dozvola. Nedavni nestanak struje u Španiji i Portugalu jasno je pokazao koliko je postojeća infrastruktura ranjiva. Zbog toga je Evropska unija najavila takozvani Grids paket, odnosno mere za jačanje mrežne infrastrukture, otpornosti, razvoja baterijskih sistema i zaštite od sajber pretnji – rekla je Huzjak i dodala da se suočavamo sa ogromnim investicionim izazovom - čak 900 milijardi godišnje samo za mreže.

Kristof Lits, viši analitičar tržišta energije iz SolarPower Europe, premijerno je predstavio Global Market Outlook, godišnji izveštaj koji je objavila njegova organizacija, a koji predstavlja detaljnu analizu globalnog tržišta solarne energije, odnosno njegovog trenutnog stanja, rasta i prognoze za budući period.

- Protekla godina je bila rekordna za solarni sektor. U svetu je instalirano čak 597 gigavata novih solarnih kapaciteta, što predstavlja godišnji rast od 33 odsto. Posebno treba istaći rast krovnih solarnih sistema, koji sve više preuzimaju vodeću ulogu u energetskoj tranziciji – rekao je Lits u svom izlaganju. On je dodao da su predviđanja za budućnost takođe izuzetno optimistična, jer se očekuje nastavak rasta instalacija solarnog sistema u narednih 20 godina. Globalni rast, međutim, nije ravnomerno raspoređen. Kina nastavlja da prednjači, sa više nego dvostruko većom količinom novih instalacija u poređenju sa ostalih deset najvećih tržišta zajedno. U 2024. Kina učestvuje sa čak 68 odsto ukupnog globalnog rasta solarne energije. Slede Sjedinjene Države sa oko 10 odsto globalnog udela, Indija je sa 6 odsto, Brazil i Nemačka sa 4 odsto, dok Španija i Turska doprinose po 2 odsto, a Italija, Japan i Francuska po 1 odsto.

Svečano otvaranje konferencije nastavljeno je panel diskusijom o sinergiji obnovljivih izvora i nuklearne energije. dr prof. sc. Nikola Čavlina sa Fakulteta elektrotehnike i računarstva (FER), takođe član radne grupe za nuklearnu energiju pri Ministarstvu privrede, istakao je da globalni energetski cilj podrazumeva smanjenje udela tehnologija koje emituju gasove staklene bašte, što otvara prostor i za obnovljive izvore i za nuklearnu energiju. - Trenutno OIE i nuklearna energija čine 40 odsto svetske proizvodnje, dok fosilna goriva i dalje dominiraju sa 60 odsto - istakao je profesor Čavlina, dodavši da je svima cilj da se ovaj prvi procenat poveća. Istakao je i značaj, kako ga je nazvao, "energetskog trougla":

- Energija mora biti pristupačna, ekološki prihvatljiva i sigurna.

Džajls Dikson, direktor kompanije WindEuropean, na pitanje o odnosu prema nuklearnoj energiji, jasno je rekao:

- Ne prihvatamo tezu da je energija vetra protiv nuklearne energije.

On je naglasio da energetski miks mora uključivati i jedno i drugo, jer mnoge evropske zemlje kao što su Irska, Finska, Francuska, Ujedinjeno Kraljevstvo i Belgija imaju značajne udele energije vetra i nuklearne energije u isto vreme.

– U Evropi trenutno 23 odsto struje dolazi iz nuklearnih izvora, dok vetar doprinosi 19 odsto, što jasno pokazuje da su komplementarni, a ne konkurentski izvori.

Tonči Glavinić, vršilac dužnosti direktora Uprave za provedbu rekonstrukcije pri Ministarstvu prostornog uređenja, građevinarstva i državne imovine (MPUGDI), govorio je o okvirima prostornog planiranja za izgradnju nuklearnih elektrana u Hrvatskoj.

- Studije uticaja na životnu sredinu i informisanje javnosti su ključni preduslovi za sve reaktore. Novi zakon o prostornom planiranju takođe treba da prepozna akumulatorski rezervoari kao deo elektroenergetskog sistema, što do sada nije bio slučaj, a cilj je da se izbegnu situacije u kojima se, zbog njihovog odsustva u prostornim planovima, projekat vraća na početak procedure – najavio je Tonči Glavinić.

I da je tema skladištenja energije postala ključna za energetsku tranziciju, što se jasno pokazalo u kontekstu nedavne nestabilnosti mreže, istakla je Marija De Melo, direktorka za klimatsku strategiju i implementaciju u Evropskoj banci za obnovu i razvoj (EBRD).

- Bez efikasnog i kontekstualno prilagođenog sistema skladištenja, OIE se ne može stabilno razvijati. Ona je dodala da tema skladištenja energije još nije dovoljno prisutna u Hrvatskoj, ali EBRD u saradnji sa OIEH, Energetskim institutom Hrvoje Požar i Fakultetom elektrotehnike i računarstva već radi studiju o skladištenju energije.

U naredna dva dana na konferenciji će se razgovarati o tome kako su aktuelne politike usklađene sa klimatskim ciljevima, koje prepreke i rešenja stoje na putu veće integracije OIE u mrežu, kako obezbediti finansijsku održivost projekata i koje tehnološke inovacije mogu da ubrzaju put ka fleksibilnijem i otpornijem energetskom sistemu. Poslednji dan konferencije rezervisan je za teme koje povezuju energiju i zajednicu: govorićemo o kogeneracionim postrojenjima, ulozi gradova i opština u razvoju OIE i pitanjima životne sredine.

Firme:

OIEH

Wind Europe

Komentari

Vaš komentar

Naš izbor

Dani OIE 2025 - Lideri energetske tranzicije stižu u Split Energija

Ko će graditi autoput od Mateševa do Andrijevice - Stigle ponude kompanija iz Kine, Turske, Indije... Građevina, Saobraćaj

Kineska dominacija završava na Mateševu - Da li evropske kompanije preuzimaju gradnju auto-puta u Crnoj Gori? Građevina, Saobraćaj

Solar Flek Croatia 2025 - Kako skladištenje energije može ubrzati energetsku tranziciju Energija, Industrija

Stručnjaci upozoravaju: Balkanu preti novi kolaps elektroenergetskog sistema Energija, Industrija

Sekretarijat Energetske zajednice: Emisije gasova iz termoelektrana u Srbiji veće nego u EU Energija

WindEurope: U četvrtom kvartalu 2024. godine 16 zemalja naručilo vetroturbine kapaciteta 9,3 GW Energija

Prošle godine u Hrvatskoj izgrađeno 250% više solarnih kapaciteta nego 2022. - Počeli Dani obnovljive energije u Puli Energija

Rubrike za dalje čitanje

Retrospektiva investicija

Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.

Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu

Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.