Luksuz i na srpskom selu - Kako se menja ruralni turizam, ko dolazi, koliko košta i šta nedostaje?

Seoski turizam u Srbiji doživeo je pravu transformaciju – od skromnih domaćinstava s domaćom hranom i životinjama u dvorištu do luksuznih vila sa bazenima, baldahinima i saunama koje privlače nove kategorije gostiju. Pandemija je dodatno osnažila ovaj trend, a mnogi su tek tada otkrili bogatstvo ruralnih krajeva Srbije.

Miloš Gajić sa portala Selo.rs ističe da su nekada najčešći gosti bili porodice sa decom koje su želele da deca upoznaju život na selu, dok su danas to često zaljubljenici u prirodu, mladi koji traže mesto za odmor i proslave, ali i firme koje organizuju team building događaje.

- Seoski turizam se znatno promenio od svoje početne definicije od pre 20 i više godina. Nekada je podrazumevao boravak u seoskom domaćinstvu, gde su domaćini izdavali sobe koje su im bile u višku i obavezno imali domaću hranu u ponudi. Vrlo često je na domaćinstvima bilo domaćih životinja, pa su bake i deke ili roditelji dovodili decu iz grada da upoznaju život na selu. Oni su ujedno bili i najčešći gosti. Tada je seoski turizam bio dopunska grana zarade - pojašnjava naš sagovornik.

Sajt Selo.rs postoji od 2003. godine, što ga čini jednim od prvih domaćih turističkih sajtova i prvim domaćim portalom za promociju seoskog turizma. Osnovala ga je Nacionalna asocijacija Seoski turizam Srbije, koja je za ovo vreme obišla celu Srbiju i sprovela preko 100 edukacija vlasnika na raznim skupovima.

Od pre pet godina seoski turizam počeo je da se menja. Vlasnici sada namenski grade kuće i objekte za izdavanje u ruralnim krajevima, često luksuzno i moderno opremljene, smeštene u planinskim selima, pored reka i jezera.

- To su često luksuzno i vrlo moderno opremljeni smeštaji u planinskim selima, na rekama, jezerima. Domaća hrana u takvim smeštajima nije često zastupljena, jer vlasnici ne žive u tim mestima, pa je samim tim i domaćih životinja sve manje. I tip gostiju se menja. Sada su to najčešće porodice sa manjom decom, zaljubljenici u prirodu i zdrav život, ali i mlađi ljudi koji biraju najam ovakvih objekata za svoje kraće odmore ili pak proslave bitnih događaja - dodaje Gajić.

Pandemija Covid-19 značajno je doprinela popularizaciji seoskog turizma u Srbiji. Zatvorene granice primorale su domaće turiste da istražuju ponudu unutar zemlje, što je rezultiralo otkrivanjem novih destinacija i povećanjem interesovanja za ruralni odmor.

- Covid-19 doneo je velike promene. Ironično, pozitivno se odrazio na seoski turizam kako tih godina, tako i danas. Naime tih godina kao što se svi dobro sećamo, granice su ostale zatvorene, te smo hteli, ne hteli, morali da biramo destinacije po Srbiji. Tada dolazi do ponovnog otkrivanja sopstvene zemlje, pa pored popularnih destinacija, ljudi su otkrili da se ponuda značajno poboljšala i u selima i mestima koje do tada nisu razmatrali. Naš sajt beleži rast interesovanja pojedinih mesta za 300 pa čak i 600% za planine poput Fruške gore, Zlatara ili donjeg Podunavlja koje je izuzetno atraktivno - navodi Gajić.

Nakon otvaranja granica, očekivano je došlo do smanjenja vanserijskog interesovanja, ali ono što je ostalo kao dugoročna korist jeste spoznaja domaćih turista da Srbija nudi izuzetno bogat izbor smeštaja i atrakcija za kraće odmore – one zbog kojih su ranije putovali u zemlje regiona.

- Blagi rast koji je beležen do 2019. sada se iz godine u godinu pretvara u sve značajniji trend, a ključni faktor za to bila je unapred pripremljena ponuda koja je spremno dočekala talas interesovanja pokrenut pandemijom - pojašnjava on.

Iako seoski turizam beleži rast, postoje i određeni izazovi. Nedostatak infrastrukture u udaljenim selima, slab internet signal i nesigurne rezervacije predstavljaju neke od problema sa kojima se domaćini suočavaju.

- Dešava se da gosti otkažu boravak zbog vremenskih uslova, što može biti veliki problem za domaćine. Radimo na tome da ih motivišemo da reorganizuju svoje planove umesto da ih u potpunosti otkažu - kaže Gajić.

Još jedan izazov jeste percepcija cena. Dok su neki gosti spremni da plate kvalitetnu uslugu, i dalje postoji očekivanje da se bogata trpeza u seoskom domaćinstvu može dobiti po nerealno niskoj ceni. Ovo često dovodi do toga da domaćini odustaju od ponude obroka, što može umanjiti autentičnost iskustva.

- I dalje postoji znatan broj gostiju koji očekuje da za velike i dobre trpeze po kojima su naša sela poznata, plate nerealno malu cenu. Zbog toga domaćini ponekad odustaju od ove usluge u svojim smeštajima. Upravo ovde leži naš savet svim budućim gostima da neguju i cene ovakva domaćinstva, kako bismo održali njihovu brojnost. O tome smo ranije i pisali u jednom tekstu - navodi naš sagovornik.

Država i lokalne samouprave kroz konkurse i subvencije podržavaju razvoj seoskog turizma, pri čemu su IPARD fondovi Evropske unije značajna prilika za one koji tek ulaze u ovaj posao.

- Na nivou države tj. Ministartva turizma postoje konkursi za bavljenje seoskim turizmom. Oni su često namenjeni već registrovanim domaćinstvima. Nešto slično postoji i na nivou opština kao što je npr. Gornji Milanovac koji se smatra i jednom od najbogatijih opštima kada je ponuda seoskog turizam u pitanju. Od pre nekoliko godina postoje i značajniji fondovi EU, tzv. IPARD fondovi koji su namenjeni i onima koji tek kreću da se bave ovim poslom. Radi se o značajnijim sredstvima, ali i o kompleksnijoj dokumentaciji koju treba pripremiti. Svakao se vredi uključiti u neki od njih, jer su dobra stimulacija da se krene i početno razvije posao - pojašnjava Gajić.

Naglašava da postoji veliki potencijal za dalji razvoj, ali da je neophodno ulagati u edukaciju vlasnika smeštaja i ozbiljniji marketing na nacionalnom nivou.

- Seoski turizam može postati jedan od prepoznatljivih brendova Srbije u međunarodnim okvirima. Sve više turista traži autentična, neotkrivena mesta, daleko od masovnog turizma. Naša prednost je u tome što nijedna druga zemlja u Evropi nije dominantna u ovoj oblasti, pa imamo priliku da budemo lideri ako na vreme preduzmemo odgovarajuće korake - zaključuje Gajić.