Energetsko saniranje zgrada i kuća smanjuje troškove - Projekte finansiraju država, banke, ESCO kompanije...
Gotovo da ne prođe nedelja, a da neka od lokalnih samouprava u Srbiji ne pokrene novi projekat povezan sa energetskom efikasnošću, bilo da je reč o zameni javne rasvete, instalaciji savremenijih sistema grejanja, zameni stolarije, postavljanju izolacije na objekte...
Prateći svetske trendove i u Srbiji se, dakle, sve više sa pažnjom gleda na projekte koji bi mogli da umanje i dalje prisutno ogromno rasipanje energije.
Energetska efikasnost jedna je od prioritetnih mera u okviru Nacionalne strategije održivog razvoja Republike Srbije, donete još 2008. godine. Nakon strategije, usledili su akcioni i drugi planovi, a 2009. i Zakon o planiranju i izgradnji koji je prvi put uveo temu energetske efikasnosti zgrada i potrebu sertifikovanja energetskih svojstava zgrada, odnosno donošenja "energetskih pasoša".
Da država ozbiljno misli da se bavi ovom temom pokazuje i najava novog Zakona o naknadama, kojim bi vozači u Srbiji, kroz cenu goriva, plaćali i naknadu za biogorivo i energetsku efikasnost od ukupno 25 para po litru benzina i dizela, odnosno kilogramu tečnog naftnog gasa.
Prateći svetske trendove i u Srbiji se, dakle, sve više sa pažnjom gleda na projekte koji bi mogli da umanje i dalje prisutno ogromno rasipanje energije.
Energetska efikasnost jedna je od prioritetnih mera u okviru Nacionalne strategije održivog razvoja Republike Srbije, donete još 2008. godine. Nakon strategije, usledili su akcioni i drugi planovi, a 2009. i Zakon o planiranju i izgradnji koji je prvi put uveo temu energetske efikasnosti zgrada i potrebu sertifikovanja energetskih svojstava zgrada, odnosno donošenja "energetskih pasoša".
Značajan doprinos ovoj temi dao je i novi Zakon o stanovanju i održavanju zgrada iz 2016. godine jer je, između ostalog, omogućio da zgrada postane legitimno pravno lice te da, između ostalog, može i da aplicira za sredstva namenjena unapređenju mera energetske efikasnosti.
Da država ozbiljno misli da se bavi ovom temom pokazuje i najava novog Zakona o naknadama, kojim bi vozači u Srbiji, kroz cenu goriva, plaćali i naknadu za biogorivo i energetsku efikasnost od ukupno 25 para po litru benzina i dizela, odnosno kilogramu tečnog naftnog gasa.
Rast cena goriva, struje ili sve skuplje grejanje primoravaju i građane da dobro porazmisle u kakvim objektima žive pa se, kako bi umanjili visoke račune, i oni sve više interesuju za načine unapređenja energetske efikasnosti svojih stanova i kuća.
Domaćinstva su, inače, najveći potrošači energije u Srbiji. Najveći broj njih izgrađen je između 1960. i 1985. kada se neuporedivo manje pažnje obraćalo na potrošnju energije. Zbog toga se procenjuje da se energijom koja se danas potroši u prosečnoj kući u Srbiji mogu zagrejati 3-4 niskoenergetske ili čak 10 pasivnih kuća.
Procene su i da jedan prosečan stan u Srbiji sa lošom izolacijom troši za sve potrebe ukupno 12.000 kWh struje godišnje ili, iskazano u novcu, oko 2.000 EUR.
Pojedina istraživanja su pokazala i da domaćinstva u Srbiji troše pet puta više struje po jedinici BDP-a nego što je to slučaj u EU i čak 60% električne energije više od onih koji žive u Uniji.
Ipak (iako nije za utehu), ni u drugim evropskim zemljama stanje nije baš sjajno. Naime, čak oko 75% zgrada u EU je energetski neefikasno, a godišnje se renovira svega 0,4-1,2%.
U vremenu kada se veoma vodi računa o svakom potrošenom dinaru, jasno je da se upravo u unapređenju energetske efikasnosti nalazi šansa da se ostvare i velike uštede.
Uz to, istraživanja tržišta nekretnina pokazala su i da objekti mogu dobiti na vrednosti i do 10% nakon sprovođenja mera energetske sanacije.
Zamena segmenata omotača objekta, sanacija krova, sanacija sistema grejanja i hlađenja i pripreme sanitarne tople vode i zamena rasvete neke su od mera koje daju dobre rezultate.
Domaćinstva su, inače, najveći potrošači energije u Srbiji. Najveći broj njih izgrađen je između 1960. i 1985. kada se neuporedivo manje pažnje obraćalo na potrošnju energije. Zbog toga se procenjuje da se energijom koja se danas potroši u prosečnoj kući u Srbiji mogu zagrejati 3-4 niskoenergetske ili čak 10 pasivnih kuća.
Procene su i da jedan prosečan stan u Srbiji sa lošom izolacijom troši za sve potrebe ukupno 12.000 kWh struje godišnje ili, iskazano u novcu, oko 2.000 EUR.
Pojedina istraživanja su pokazala i da domaćinstva u Srbiji troše pet puta više struje po jedinici BDP-a nego što je to slučaj u EU i čak 60% električne energije više od onih koji žive u Uniji.
Ipak (iako nije za utehu), ni u drugim evropskim zemljama stanje nije baš sjajno. Naime, čak oko 75% zgrada u EU je energetski neefikasno, a godišnje se renovira svega 0,4-1,2%.
U vremenu kada se veoma vodi računa o svakom potrošenom dinaru, jasno je da se upravo u unapređenju energetske efikasnosti nalazi šansa da se ostvare i velike uštede.
Uz to, istraživanja tržišta nekretnina pokazala su i da objekti mogu dobiti na vrednosti i do 10% nakon sprovođenja mera energetske sanacije.
Zamena segmenata omotača objekta, sanacija krova, sanacija sistema grejanja i hlađenja i pripreme sanitarne tople vode i zamena rasvete neke su od mera koje daju dobre rezultate.
- Veliki benefiti se mogu dobiti sanacijom omotača objekta, jer su gubici energije tu i najveći. Nakon izolovanja kuće, uštede u energiji i novcu se mogu kretati od 25%, pa čak i do 70-80% ako se koristi deblja izolacija u odnosu na onu koja je minimalno zahtevana propisima, i kvalitetnijim rešavanjem ventilacije. Tako se primarna investicija može vratiti već za nekoliko meseci ili godina - kaže za portal eKapija Maja Barać Stojanović, generalna direktorka Centralno-evropskog foruma za razvoj (CEDEF).
Kako bi građanima olakšao razumevanje problematike energetske efikasnosti i približio proces energetskog sređivanja domova, Grad Beograd nedavno je predstavio Priručnik o energetskoj efikasnosti u stambenim zgradama i kućama.
Ovaj priručnik, namenjen stanarima stambenih zgrada i individualnih objekata, izrađen je u okviru međunarodnog projekta Akcelerator efikasnosti u zgradama (BEA) koji su u partnerstvu realizovali Grad Beograd, Program UN za životnu sredinu i Svetski institut za resurse.
Priručnik obrađuje najvažnije teme koje se odnose na rekonstrukciju, dogradnju, obnovu, adaptaciju, sanaciju, a sve u cilju energetske sanacije postojećih zgrada i privatnih kuća u Beogradu.
Maja Barać Stojanović, koja je i jedan od autora, objašnjava da je "neophodna efikasna razmena informacija radi razumevanja značaja i načina implementacije mera energetske efikasnosti, koji nisu isti ni za svaki objekat, a ni za svaku lokalnu samoupravu".
Ona navodi i da postoje različiti modeli finansiranja koji su na raspolaganju građanima, od kredita komercijalnih banaka, preko novca koji nude država i lokalne samouprave, pa do finansiranja putem ESCO ugovora.
- Samo nekoliko banaka u svojoj ponudi ima kreditne linije koje su namenjene fizičkim licima za potrebe unapređenja energetske efikasnosti objekta - kaže Barać Stojanović i dodaje da se oni mogu koristiti za kupovinu i ugradnju energetski efikasnih PVC prozora i vrata, termoizolacionih materijala, najnovijih sistema za grejanje i hlađenje putem toplotnih pumpi, kotlova za grejanje najnovije generacije...
Novi zakon o stanovanju omogućio je da i stambene zgrade mogu, kao pravna lica, da apliciraju kod poslovnih banaka za sredstva za unapređenje energetske efikasnosti. Ipak, postojećim kreditnim linijama komercijalnih banaka za energetsku efikasnost namenjenim pravnim licima zasada nisu posebno istaknute ponude za skupštine stanara.
I država i lokalne samouprave, često u partnerstvu sa međunarodnim i inostranim organizacijama i institucijama, nude sredstva u ove svrhe.
(Maja Barać Stojanović) Kako kaže Maja Barać Stojanović, za 2019. godinu su najavljena značajna sredstva za projekte "na lokalu" i druge korisnike u okviru državnog budžetskog fonda za energetsku efikasnost.
Još jedan potencijalni izvor finansiranja, sve popularniji u Srbiji, naročito kod lokalnih samouprava i javnih institucija, jesu ESCO ugovori.
Kroz takav model javno-privatnog partnerstva omogućuje se privatnim partnerima da učestvuju u javnim projektima energetske efikasnosti.
Privatni partner obezbeđuje čitavu investiciju, izvodi radove i odgovoran je za rad projekta i održavanje opreme tokom trajanja ugovora, dok javni partner od samog početka rada projekta raspolaže jednim delom uštede, a od ostatka otplaćuje investiciju privatnom partneru tokom realizacije ugovora. Po isteku ugovora, javnom partneru pripada čitav projekat sa opremom, kao i sveukupna ušteda.
Dakle, ESCO kompanije (energy service company) nude uslugu, tehnologiju, upravljački sistem, uređaj itd, kojima se štedi energija i srazmerno tome smanjuju računi. Ugovorom se kompanija i klijent mogu dogovoriti da "podele uštedu" u određenom odnosu ili da se kompletnom uštedom otplaćuje usluga kompaniji u dogovorenim ratama, odnosno vremenskom periodu.
Primenu ESCO modela i u domenu stambenih objekata predvideo je novi Zakon o stanovanju i održavanju zgrada.
To konkretno znači, objašnjava Maja Barać Stojanović, da bi "uprava zgrade sarađivala samo sa jednim preduzećem, ESCO kompanijom, a ne sa više različitih subjekata (projektni biroi, distributeri energije, proizvođači opreme, državne institucije, banke)".
Ipak, prvi korak ka energetskoj efikasnosti je promena naših životnih navika. Promena ponašanja ne zahteva nikakvu investiciju, kažu autori Priručnika o energetskoj efikasnosti u stambenim zgradama i kućama, i dodaju da je potrebna "samo" odluka i saznanje kako time možemo da utičemo na trošenje energije.
Kako bi građanima olakšao razumevanje problematike energetske efikasnosti i približio proces energetskog sređivanja domova, Grad Beograd nedavno je predstavio Priručnik o energetskoj efikasnosti u stambenim zgradama i kućama.
Ovaj priručnik, namenjen stanarima stambenih zgrada i individualnih objekata, izrađen je u okviru međunarodnog projekta Akcelerator efikasnosti u zgradama (BEA) koji su u partnerstvu realizovali Grad Beograd, Program UN za životnu sredinu i Svetski institut za resurse.
Priručnik obrađuje najvažnije teme koje se odnose na rekonstrukciju, dogradnju, obnovu, adaptaciju, sanaciju, a sve u cilju energetske sanacije postojećih zgrada i privatnih kuća u Beogradu.
Maja Barać Stojanović, koja je i jedan od autora, objašnjava da je "neophodna efikasna razmena informacija radi razumevanja značaja i načina implementacije mera energetske efikasnosti, koji nisu isti ni za svaki objekat, a ni za svaku lokalnu samoupravu".
Ona navodi i da postoje različiti modeli finansiranja koji su na raspolaganju građanima, od kredita komercijalnih banaka, preko novca koji nude država i lokalne samouprave, pa do finansiranja putem ESCO ugovora.
- Samo nekoliko banaka u svojoj ponudi ima kreditne linije koje su namenjene fizičkim licima za potrebe unapređenja energetske efikasnosti objekta - kaže Barać Stojanović i dodaje da se oni mogu koristiti za kupovinu i ugradnju energetski efikasnih PVC prozora i vrata, termoizolacionih materijala, najnovijih sistema za grejanje i hlađenje putem toplotnih pumpi, kotlova za grejanje najnovije generacije...
Novi zakon o stanovanju omogućio je da i stambene zgrade mogu, kao pravna lica, da apliciraju kod poslovnih banaka za sredstva za unapređenje energetske efikasnosti. Ipak, postojećim kreditnim linijama komercijalnih banaka za energetsku efikasnost namenjenim pravnim licima zasada nisu posebno istaknute ponude za skupštine stanara.
I država i lokalne samouprave, često u partnerstvu sa međunarodnim i inostranim organizacijama i institucijama, nude sredstva u ove svrhe.
(Maja Barać Stojanović) Kako kaže Maja Barać Stojanović, za 2019. godinu su najavljena značajna sredstva za projekte "na lokalu" i druge korisnike u okviru državnog budžetskog fonda za energetsku efikasnost.
Još jedan potencijalni izvor finansiranja, sve popularniji u Srbiji, naročito kod lokalnih samouprava i javnih institucija, jesu ESCO ugovori.
Kroz takav model javno-privatnog partnerstva omogućuje se privatnim partnerima da učestvuju u javnim projektima energetske efikasnosti.
Privatni partner obezbeđuje čitavu investiciju, izvodi radove i odgovoran je za rad projekta i održavanje opreme tokom trajanja ugovora, dok javni partner od samog početka rada projekta raspolaže jednim delom uštede, a od ostatka otplaćuje investiciju privatnom partneru tokom realizacije ugovora. Po isteku ugovora, javnom partneru pripada čitav projekat sa opremom, kao i sveukupna ušteda.
Dakle, ESCO kompanije (energy service company) nude uslugu, tehnologiju, upravljački sistem, uređaj itd, kojima se štedi energija i srazmerno tome smanjuju računi. Ugovorom se kompanija i klijent mogu dogovoriti da "podele uštedu" u određenom odnosu ili da se kompletnom uštedom otplaćuje usluga kompaniji u dogovorenim ratama, odnosno vremenskom periodu.
Primenu ESCO modela i u domenu stambenih objekata predvideo je novi Zakon o stanovanju i održavanju zgrada.
To konkretno znači, objašnjava Maja Barać Stojanović, da bi "uprava zgrade sarađivala samo sa jednim preduzećem, ESCO kompanijom, a ne sa više različitih subjekata (projektni biroi, distributeri energije, proizvođači opreme, državne institucije, banke)".
Ipak, prvi korak ka energetskoj efikasnosti je promena naših životnih navika. Promena ponašanja ne zahteva nikakvu investiciju, kažu autori Priručnika o energetskoj efikasnosti u stambenim zgradama i kućama, i dodaju da je potrebna "samo" odluka i saznanje kako time možemo da utičemo na trošenje energije.
Miloš Vlahović
Kompletan sadržaj biltena Energetika: Potencijali obnovljive energije i energetske efikasnosti pročitajte OVDE.